Ne radi se o usamljenom prevodu, već o višegodišnjoj takvoj upotrebi reči snishodljiv u prevodima, pa onda više ne samo u prevodima već i u domaćim intervjuima i autorskim tekstovima, možda i u novijim domaćim knjigama, a ne treba zaboraviti ni Vukajliju:
http://vukajlija.com/snishodljivost/281228 Zatim, kao što je Rade istakao, ako je reč rusizam a u ruskom ima oba značenja, to što je kod nas prvo usvojena samo u jednom ne sprečava nas da s vremenom pozajmimo i drugo.
Ako gledamo značenje prideva samo po Matičinom rečniku, neko bi mogao prebaciti prevodiocima da greše, ali ako je ta reč u međuvremenu, bilo usled te greške ili pod uticajem ruskog, ipak stekla još jedno značenje i ono je poznato većini, da li je i dalje u pitanju greška ili je verovatnije da će i ovo drugo značenje neki novi rečnik zabeležiti, kao što je npr. reč plah, čije je osnovno značenje naprasit, razdražljiv, s vremenom usled figurativne upotrebe dobila prilično različito značenje od osnovnog - strašljiv, bojažljiv.
Ne zaboravimo i da šestotomni rečnik beleži glagol snishoditi se sa ovakvim značenjem:
снисхбдитв се, снисходим се несврш.
цсл. 1. с висине указивати пажњу, удосто-
јавати се. — Породица коју се ви снисходите
да почаствујете својим друштвом, одгајена
је . . . исто тако брижљиво као ви. Нед.
2. правити се изеештачено љубазан, пријатан.
Бак. Реч.
A evo i šta kaže Klajn:
U Rečniku jezičkih nedoumica piše da ’
snishodljiv znači u prvom redu "koji gleda s visine, koji udostojava (nekoga svojom pažnjom), pokroviteljski". U novije vreme steklo je i značenje "uslužan, smeran, ponizan".’