(Мало касним, али пошто ме се и лично тиче…)
Како наводити име фирме, ознаку и назив авиона у ћириличном тексту? […] Велика и мала почетна слова, како имена фирми (у тексту), тако и назива авиона, […]
Правопис каже да се називи производа нормално пишу малим словом (т. 29f), али исто тако и да се „називи производа могу схватити и као јединствени појмови, тј. као наслови патената и посебни називи ауторских дела, достигнућа, остварења (индивидуалних или тимских), а такво схватање повлачи и писање великим словом“ (т. 29g). На основу овога, ја бих писао на следећи начин.
1) Када се жели истаћи потпуно име и произвођач авиона (брода, воза…), као једног „достигнућа, остварења“, тј. као јединственог пројекта, онда:
Локид Ф-104 Старфајтер
Овакво потпуно истицање, међутим, ретко је потребно у тексту, најпре пристаје насловима и списковима.
2) Када се у текућем тексту помиње авион као јединствени пројекат, онда, из стилских разлога, најчешће треба употребити неки скраћени облик:
„…главна водиља иза Ф-104 биле су перформансе…“
„…главна водиља иза Старфајтера биле су перформансе…“
„…главна водиља иза Локида Ф-104 биле су перформансе…“
„…главна водиља иза Ф-104 Старфајтера биле су перформансе…“
Ако је ипак неопходно задржати пуни облик (нпр. при контрастирању различитих изведби), онда пазити на деклинацију:
„…док су код Локида Ф-104 Старфајтера то биле перформансе…“
„…док су код Локидовог Ф-104 Старфајтера то биле перформансе…“
Обе ове варијанте су у реду, али ја користим другу јер јасно показује шта је име произвођача конструктора а шта име пројекта (посебно ако се изостави нумеричка ознака, уп.
Локида Старфајтера и
Локидовог Старфајтера).
3) Када се мисли на конкретне примерке, „производе“, онда их писати увек најкраће могуће и малим словом:
„…један Ф-104 се срушио при слетању…“
„…пилотирао је пратећим старфајтером…“
Малим словом чак и ако се искористи само име произвођача, нпр.
„…два месершмита излетеше из сунца…“
Ово зато што је тада један авион датог конструктора постао толико познат, да се име конструкције поистоветило са именом конструктора (овде Месершмит Ме-109).
4) Наводнике користити само где иначе може доћи до забуне, и где се од читаоца очекује летимично читање. То значи најпре у текстовима намењеним општој публици у којем се назив помиње у пролазу (нпр. вестима). А не, на пример, у тексту у целини посвећен датом типу авиона, или у књизи о авионима. Посебно без наводника у фикцијским текстовима, где се од читаоца очекује уживљавање.
Дали имена транскрибовати или преводити?
Колико сам ја запазио, имена се преводе обично онда када сама по себи донекле „исказују“ (макар фигуративно) функцију. Код авион нпр.
Летећа тврђава, што говори да је (замишљено да буде) јако тежак за рушење, а уопште долази у обзир летачка фауна, посебно перната (нпр.
Борбени соко). Имена која не садрже ни једног ни другог, што је већина њих, транскрибују се (
Спитфајер,
Тандерберд,
Сејбер,
Крусејдер…).
Посебно не треба преводити ни једно кодно име НАТО-а, јер су смишљани управо фонолошки, са почетним словом и бројем слогова на основу врсте авиона (
Фоксхаунд,
Фрогфут,
Бер,
Бекфајер,
Мејнстеј…).
Да[ ]ли је дозвољено наводити ознаке у изворном облику - латинично?
Јесте; небројевни делови ознаке су или скраћенице или словне редне ознаке, а и једно и друго се може писати латиницом. Али, што се мени тиче, нити је то значењски потребно нити стилски углађено. На пример, ако латинички текст гласи „…ako se uporede MiG-23 MLD i F-16 C…“ не видим зашто би ћирилички парњак био ишта осим „…ако се упореде МиГ-23 МЛД i Ф-16 Ц…“.
Проблем ћириличне ознаке се може јавити код авиона код којих у ознаци постоји слово које немамо у ћириличном писму (q, w, x - најчешће, y - често).
Ја се овде угледам на енглески језик, у коме се може видети:
ГШ-30-1 →
GSh-30-1,
Як-38 →
Yak-38, па чак и
ЦАГИ →
TsAGI. Тако да:
Q → Ку
W → В (једино ово с потврдом у Правопису, пример
WHO →
ВХО)
X → Икс
Y → Ј на почетку ознаке или почетку дела ознаке после броја, иначе И
Ово је извод из општијег случаја, акронима уопште, о чему сам писао овде:
http://sr.l10n.kde.org/prenposim.php#predlog-trakro.
[…] са посебним акцентом на авиону домаће производње Г-4 Супер Галеб.
Нема ниједног разлога да друго слово овде буде велико (уп.
Летећа тврђава). Штавише,
супер- је префиксоид, па заправо треба писати заједно —
Супергалеб (неке конкретне речи из РМС-а:
супербензин,
супербомба,
суперсила, па и
супертврђава за Б-29). То што се у стручној литератури налази
Супер Галеб типичан је пример повођења за страним узором, нпр.
Super Sabre.