Пропусти у Правопису 2010.

[J o e]

Овде ћемо, у најкраћим могућим цртама, скупљати све пропусте које налазимо у Правопису 2010. То је корисно, прво, зато што ћемо знати где су очити превиди, а можемо једног дана послати списак ауторима/издавачу како би се пропусти исправили за следеће издање. Дакле, све што сте нашли сумњиво, недоследно (у правилима и речнику), све техничке, материјалне и др. грешке, наведите овде, не улазећи у расправу о томе (томе се може посветити нова тема).

Едит: 25. 10. 2013. избрисани сви вредносни коментари и офтопици на теми.

[J o e]

Tražila sam ono dr. sci, i na kraju našla na dva mesta u P10, s tim što na ta dva mesta piše različito.

Uu rečniku stoji:
sc. (ne sci.) Doctor scientiae (u lekarskim titulama) skraćuje se sa dr sc., tačka 180.

A u tački 78:

doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука

Pa šta je onda, scientiae ili scientiarum? I ide li tačka iza tog latiničnog dr. ili ne? 

[J o e]

у речнику стоји Вилијем, бла-бла, а онда упућују на тачку 211 где у табели дају Вилијам, па још у напомени наводе како се ту шва неоправдано преноси као <е>. А и према Прлетовим правилима је боље Вилијам.

[J o e]

У тачки 275, кад говори о G, под б пише у примерима Лангедо. А у Речнику стоји Лангедок. 

Languedoc se francuski čita [lɑ̃ɡdɔk] i to može biti samo Langdok.

Čak i da imaš šva u fonološkom ispisu (u fonetskom nemaš), takvo šva se prema tački 270a ne prenosi.

[J o e]

Са „e-mail“ се упућује на „имејл“, а те одреднице нема.

У т. 135 се прописује спојено и одвојено писање узвика, међу које је убројана именица „топ-форма“.

У т. 131 (напомена) кажу да се предлози у изразу „За и против Вука“ с падежом у којем је именица (у ствари, ту је падеж генитив или акузатив, и они се само случајно подударају).

И у речнику (под „југбодановски“) и у т. 104 наводе „Југ-Богдан“, што је у супротности са т. 92а.

Фале зарези око „наравно“ у напомени на стр. 81.

У т. 6 прво користе м. р. за им. „јат“ („обележавао се“), а ниже у с. р. („старо јат“).

Т. 1 на самом крају 16. стр. пише „св. Ћирило“ (треба велико С).

У т. 180 наводе с размацима „P. S., П. С.“, а у речнику без размака. Исто и под „постскриптум“.

[J o e]

[Нема правила] за писање размака око косе црте, али у тексту нигде не праве размак, што је технички доста лоше решење. Нпр. Државна дума/Руска дума/Дума.

И не пишу о процентима [спојено уз број или одвојено].

И не помињу који облик изводника треба користити (“ или ”), али сами користе ”. А за полунаводнике дају примере са ’…’, а другде у књизи ‘…’.

[Шоми]

Згодно би било додати регистар речи на крају Правописа, јер би то умногоме олакшало претрагу.

[J o e]

P 10 donosi spojeno prekoputa (t. 130), mada u rječniku daje preko puta, vjerovatno greškom jer je tako u RJN.

[Шоми]

Rječnik uz P 93 pogrešno daje Nejšenel, što je valjda primijetio Klajn jer u RJN unosi nešenel i zabranjuje nejšenel. Rječnik uz P 10 ostavlja Nejšenel bez negativne ocjene, pod nešenel uvozi ispravku iz RJN, a obje odrednice pokazuju na tačke u kojima je opisan Prćićev sistem.

… по коме би било нашонал, да се надовежем на ово последње.

[Шоми]

И опет грешка у речнику код одреднице Тотенхем. Каже се „обичније него Тотнем“. Ваљда, према табелама, Тотнам.

[Шоми]

Треба решити једном и питање робних марки. Нови П је доста штур по том питању.

[Бруни]

U rečniku Pravopisa (str. 502) stoji Džersi (v. t208—212) a u tački 3, kao primer za pisanje velikih digrafskih latiničnih slova stoji Nju Džerzi.

[Бруни]

[У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).]

Ispravan oblik bi morao biti Lorjan, prema originalnom izgovoru  [lɔ.ʁjɑ̃].

[Stoundar]

Tačka 283: „У циљу уједначавања и усаглашавања гласовној структури српског језика Ř се преноси иза звучних сугласника као ж, иза безвучних као ш, а у другим положајима као рж.“ Budući da ova tačka na kraju preporučuje r pored suglasnika i na prvom mjestu u riječi, smisao citata ostaje nejasan, osim ako ne pogledamo u P 93, gdje je jasno rečeno da je tako bilo „по норми П [1960]“. Vjerovatno je pisac htio ukloniti pozivanje na P 60, u skladu s načelima po kojima je rađen P 10, ali je time nehotice promijenio značenje teksta.

[J o e]

У речнику стоји пра̑ва̄ (с тим акцентом), док је исправни акценат пра̏ва̄ (тако у РСЈ и другде).