Gross

[Соња]

Oтворим ја тако малопре стари Ободов стандардни енлеско ↔ српски речник, да проверим да ли gross могу да употребим тамо где ми је пало на ум, и испадне да је примарно значење тога „дванаест туцета“ [под 2) је оно што знам, „цела количина“, а има до 8]. Не да ми не би пало на памет да постоји јединица која износи 144 нечега, него…
Ето, свакога дана, у сваком погледу…

[Бруни]

E da sam juče umrla… 

Ja sam mislila da je gross zapravo ono što mi kažemo bruto… (bruto i neto)…

[Соња]

Ето, и ја сам .

Ево, не мрзи ме да препишем и остало:
именица: 1. дванаест туцета; 2. цела количина.
придев: 1. велик, голем, тежак; 2. дебео; 3. бујан (о вегетацији); 4. прост, јевтин; 5. крупан, грубе мељаве; 6. згуснут, тежак (о ваздуху); 7. прљав, прост, непристојан; 8. укупан, збирни, бруто (где спада и БДП).

Ја, бре, не знам како се тај народ споразумева . (И даље ме одушевљава apparent(ly)…)

[Шоми]

Да немају контекст, споразумели би се мало морген: или имају сто речи за једно, или једна реч има сто значења — и једно и друго је екстремно глупо, никако неку златну средину да нађу. Погледај нпр. шта све може значити slide или set.

[Belopoljanski]

Gross има (жаргонско?) значење и „грозно“ (вероватно ово под 7). Приметите како занимљиво подударање по звучности.

[Шоми]

Ја то редовно преводим као одвратно (нешто слично је и Стоундар био написао, али је обрисао поруку, двапут ).

[Stoundar]

Tako bih otprilke preveo (znajući kako se koristi, ne osjećam tu riječ kao grozno, nego više kao gadljivo, odvratno), ali sam se predomislio u vezi sa porukom jer na ovaj način najlakše dobijamo temu od pet stranica: ja bih ovako, ti bi onako, BP bi nekako drukčije i sve tako u nedogled.   Bolje je zaustaviti subjektivne rasprave u korijenu.

[Đorđe]

Ja sam znao za ta pridevska značenja, nisam znao za imenicu.

Ја, бре, не знам како се тај народ споразумева . (И даље ме одушевљава apparent(ly)…)

Pa toga ima i kod nas — kada kažem "Sumnjam da me dečko vara", šta to znači? Da podozrevam kako može biti da me vara, i sad ne znam je li to istina, a živo me kopka da jeste; ili da totalno isključujem tu mogućnost, da to uopšte ne može biti slučaj? I tako sve reči iz te porodice.

Meni je albanski po tom pitanju fascinantan — na stranu homonimi i te raznorazne porodice značenja, ali u tom jeziku ima toliko sinkretizma gramatičkih oblika i toliko različitih funkcionalnih reči istog fonetskog lika, da je to božanstveno. Ali nikad se ne možeš zbuniti, jer neće nikad zamenica i veznik, recimo, doći na isto mesto u rečenici, ili zamenica i prilog, ili nominativ i dativ neke imenice, već sintaksa rečenice uvek razrešava šta je u pitanju, i zato i može da bude toliko sinkretizma i homonima, jer ne postoji opasnost da će se oni ikad pomešati.

Albanska gramatika je fantastična — u njoj je markirano samo ono što baš mora da bude markirano kako bi bilo jasno značenje rečenice, a sve ostalo — sve to je u nekom sinkretizmu i nemarkirano i homonimno, i divota! Sve ono što ne mora da bude markirano, to u albanskoj gramatici i nije markirano (recimo, akuzativ prema nominativu; ili 2. i 3. lice nekih glagolskih oblika; ili dativ prema genitivu i ablativu; čak i množina prema jednini kod ogromnoga broja imenica); gotovo da je redundanca u ovom jeziku svedena na minimum. Fascinantan jezik sasvim.