Краћи облици личних заменица

[Шоми]

Занима ме следеће: дужи облик личне заменице за свако лице себе, се, што у дативу гласи себи, једини је допуштен код нас (тако код Стан.—Поп., Стев. и Клајна), док је у хрватском стандарду допуштен и краћи облик си: Купујем си кола. Ни у једној граматици нисам нашао објашњење зашто није допуштен и клитички облик си, који се код нас јавља само регионално — какво је објашњење, ако има неког? Такође, зна ли неко кад су Хрвати то кодификовали, пошто у РМС стоји: „си енкл. некњиж. облик дат. јд. према акценатском сѐби“, а и Стев. граматика је писана и издата у доба постојања сх. језика?

[Đorđe]

To verovatno nije bilo standardizirano iz toga razloga što se ta enklitika ne javlja u onim vukovskim dijalektima koji su ušli u osnovicu standardnog jezika, dakle u dijalektima Hercegovine, Crne Gore, zapadne Srbije (prvenstveno istočne Hercegovine).

Što se tiče mnogih gramatičkih pitanja, standard se svojedobno oslonio na taj i samo taj jedan dijalekat, i tako je prosto ostalo. Recimo, izgovor ijekavskog dugog jata — isključivo istočnohercegovački ȉje : ijè. Ili, recimo, također enklitike ličnih zamenica u dativu i akuzativu 1. i 2. lica množine, koje u silini govora glase vi i ni, odnosno ve i ne (za standardno vam, nam; vas, nas); u silini govora od kojih neki jesu čak i novoštokavski — ali ne javljaju se te enklitike i u samome govoru same istočne Hercegovine, i naprosto nisu zato ni normirane kao takve.

To ti je, jednostavno, nešto kao "neprobavljena jezička prošlost". Tako se u jednom trenutku bilo posmatralo na jezik, i tako je i ostalo prosto kao teret historije. Što ne znači da se to ne bi moglo naknadno ispraviti, uvesti, kodificirati, ali curb your enthusiasm, ovo je i dalje zemlja Srbija.

[J o e]

Наравно да се не би могло накнадно увести, кодифицирати. Језик се једанпут кодификује, после се та норма дорађује, надграђује, а не реформише. И није сасвим добро поређење. Ово си је права правцата рупа у систему и много је разложније размишљати о употпуњавању система енклитичких облика заменица него уводити дублетне енклитичке облике тамо где већ постоје и добро функционишу стари.

[NouvelleVague]

Је л’ ово стварно, стварно? Чујем сестру "Ја ћу да си сипам капућино. ’Оћеш ти?" Или је то од оних одвратних серија са РТС-а (изузев Рођак са села) па је хтела само да ме изнервира још више онај дан када и онако бејах по притиском пуцања и лупања шамара а и замало добијене срчке?

Дође ми да баталим све ово.