Језичке занимљивости из мог краја

[Колхас]

Заборавих рећи - мада мислим да је свима јасно - код мене је дјед сеоски човјек и тај начин говора сам чуо само махом од старијих људи из тог мог родног села.

Сјетих се још пар занимљивости.

Супруга ми је Бањалучнка. Они (Бањалучани) глагол пожељети користе као повратни глагол. Дакле, они би знали нпр. рећи: "Пожелио сам се супе!" То ми је увијек било смијешно. Како ми је моја садашња супруга, а тадашња дјевојка објаснила, "Пожелио/пожељела сам те!" (уколико би то било упућено особи) њој има ту неку сексуалну конотацију.

Осим тога, Бањалучани чудно изговарају нпр. националности у женском полу. Нешто попут именице банка (не као финансијска институција, већ као новчано средство - "немам банке"). Ко да је дугоузлазни акценат на претпосљедњем "а".

банка (финансијска институција)                                     банка (средство за плаћање)
Јапанка                                                                        Јапа́нка
исто тако
вегетаријанка                                                                         вегетарија́нка

Бруни:
A ako imaš da dodaš nešto novo, slobodno dodaj. Al tamo u temi.

Прочитао. Мада се тема више бавила босанским/бошњачким језиком. Моје мишљење је већ исказано кроз постове других људи или комбинацијом постова, тако да, нема се ту шта додати 

[abzec001]

… Они (Бањалучани) глагол пожељети користе као повратни глагол. Дакле, они би знали нпр. рећи: "Пожелио сам се супе!" То ми је увијек било смијешно…
Осим тога, Бањалучани чудно изговарају нпр. националности у женском полу. Нешто попут именице банка (не као финансијска институција, већ као новчано средство - "немам банке"). Ко да је дугоузлазни акценат на претпосљедњем "а".

Нема ничег чудног ни ретког у употреби глагола пожелети у повратном облику. У целој Србији се свакодневно може чути: ужелео (пожелео) сам се нечега/некога.

Исто важи и за "немам банке", што би опширније могло да се каже: немам ни пребијене банке (банка = десет динара).

Мени је, пак, било необично што Бањалучани кажу; у Бањој Луци.

[Колхас]

Сјетих се још једног израза.

Теке - у значењу мало

"Узми теке ракије!"

додуше, теке и ракија у једној реченици не постоји код мог дједа 

[Тузор]

Нема ничег чудног ни ретког у употреби глагола пожелети у повратном облику. У целој Србији се свакодневно може чути: ужелео (пожелео) сам се нечега/некога.

У Краљеву и околини нисам чуо облик "пожелео сам се", већ најчешће "зажелео сам се", ређе "ужелео сам се".

[Колхас]

Нема ничег чудног ни ретког у употреби глагола пожелети у повратном облику. У целој Србији се свакодневно може чути: ужелео (пожелео) сам се нечега/некога.
Исто важи и за "немам банке", што би опширније могло да се каже: немам ни пребијене банке (банка = десет динара).
Мени је, пак, било необично што Бањалучани кажу; у Бањој Луци.

Изгледа да нисам најразумљивије срочио што сам желио рећи. 

1. Није спорно рећи "зажелио сам се". Зажељети ваљда захтијева повратну замјеницу, али пожељети ја мислим да не захтијева.
Исто као глагол гледати (без повратне замјенице), али загледати (са префиксом за и повратном замјеницом).

2. То са "банком" сам навео да би приближио како изговарају женске облике националности. То продужено а код "-анка" (нпр. код Јапанка) се исто изговара ко код "банке" (као кад се каже "немам пребјене банке")…
Дакле, нисам хтио рећи: "Они кажу -немам пребијене банке-" него "Они изговарају дио -анка код националности у женском облику као кад се каже >пребијена банка< - са продуженим а"

Што се пак "У Бањој Луци тиче", морам признати да сам за тај облик тек сазнао када сам почео тамо студирати.  Универзитет у Бањој Луци је назив тамошње високошколске институције. Углавном, равноправно је и Бањој Луци и Бањалуци

[abzec001]

Мислим да су пожелети (се), зажелети (се) и ужелети се варијанте са веома сличним значењем и да је једина разлика у томе што је ужелети се искључиво повратни глагол, док остала два могу, а не морају да буду. Као повратни не користе се сва три са подједнаком учесталошћу, али се користе.

[Бруни]

Што се пак "У Бањој Луци тиче", морам признати да сам за тај облик тек сазнао када сам почео тамо студирати.  Универзитет у Бањој Луци је назив тамошње високошколске институције. Углавном, равноправно је и Бањој Луци и Бањалуци

Ispravno je i jedno i drugo, samo što:

Banja Luka — Banjoj Luci — Banjolučanin
Banjaluka - Banjaluci — Banjalučanin

Tako da u jednom te istom tekstu treba slediti verno jedno od ova dva pravila. Ne valja mešati.