Ali Brúno i jeste s dugim akcentom. Mislim, nebitno je to za promenu, ali svejedno ga je bolje uporediti sa Títom nego sa Tȉtom, jer je to taj tip nadimka/imena: dvosložni muškog roda na -o/-e sa dugouzlaznim akcentom (kao Mílo, Váso, Péro, Ívo, Ráde, Đóle, Míle).
Taj se tip nadimka/imena pravilno menja po I deklinaciji (Pero—Pera—Peru) u jugoistočnom delu ijekavskoga areala na kome se javljaju nadimci toga tipa, a po III deklinaciji (Pero—Perē—Peri) u severozapadnom njegovom delu. To je, inače, jedna od izoglosa koje jasno dele ijekavsko narečje na ta dva areala (druge su refleks dugog jata, upotreba imperfekta, enklitike vi, ni, nekolike fonološke crtice itd.).
I po tome, sasvim pravilno, u Bosni se kaže i Títo—Títē, a u Užicu Títo—Títa. Jer je i taj nadimak priklonjen već uhodanom domaćem obrascu, kojem pripada i ime Brúno.
