Вођа је постао неприкосновени старешина, владар, господар, командант, неко ко се наметнуо својом снагом и силом, а не неко ко је једноставно на челу неке групе истомишљеника или организације захваљујући својим интелектуалним и/или организационим способностима, или стручношћу. Неко ко је демократски изабран и лако смењив, или неко ко је на том месту захваљујући неким другим квалитетима изузев владавине и доминације.
Лидер, што заправо буквално значи вођа, уопште нема такву конотацију.
Da, i ne samo što nema takvu — već
lider, upravo, ima i vrlo
pozitivnu konotaciju. Reći za nekoga da je
lider vrlo je afirmativno u stvari. Uz tu reč idu i sve kvalitete jednoga predvodnika. Dok je s
vođom suprotno,
vođa ima konotaciju te nekakve sile, nametnutosti i autokratizma u sebi, ali i konotaciju promašenosti i jednoga lošeg vođenja (možda je i zato
vođa puta, ko će ga znati…
), nedostatka bilo kojih kvaliteta kakve idu uz
lidera.
Meni se slično osjećaju i
stučnjak i
ekspert.
Stručnjak je bilo ko koji je vešt u struci, ali
ekspert je onaj jedan pravi, glavni stručnjak u svom poslu, sa svim kvalitetama koje uz to idu. Recimo, svi su električari
stručnjaci za opravljanje kućnih aparata (za razliku od većine muževa koji, laički, ’oće sve sami da popravljaju u kući jer se kao bajagi oni razumiju u "muške poslove", pa naprave još više štete nego što je i bilo, jer oni nisu stručnjaci za to
), ali samo neko i neko je baš
ekspert za veš-mašinu, na primer, pa ga bije glas da je stvarno vrhunski majstor.