Disimilacija u prisvojnom pridevu

[Dacko]

Da li biste rekli Grejov ili Grejev, Rejov ili Rejev, Kejova ili Kejeva? Na osnovu određenog pravila formulisanog tu i tu ili po sluhu? Da li biste jedan oblik proglasili nepravilnim ili vam je svejedno? Da li disimilaciju u pr. pridevu smatrate poželjnom, obaveznom ili prevaziđenom? Da li kod prideva od stranih jednosložnih imena u savremenom jeziku uopšte dolazi do spontane disimilacije? Kod višesložnih je često nije bilo ni ranije - Halejeva, Egejev, Tezejev, Andrejev, i ne znam da li me to vuče pa su mi primeri pomenuti u prvoj rečenici milozvučniji sa dva E nego sa disimilacijom, dok u internetskoj pretrazi češće nailazim npr. na Grejov nego Grejev kod.

[Шоми]

Ја подсвесно примењујем правило додавања иснтр. наставка -ом ако је у претходном слогу -е- и обратно; тако бих тако увек рекао Грејов, Рејов, Кејова (Грејев, Рејев и Кејева ми баш парају уши), чак имам и Игорев, иако већина говори Игоров. У мом случају је разједначавање пожељно јер ми је такав језички осећај, али и ја бих рекао Егејев, Тезејев, Андрејев (узгред, комета би морала бити Халијева/Хејлијева) због устаљености, премда ми лично и овде боље звучи -ов. Ја сматрам да правила о расподели наставака -ов/-ев нису тако чврста када делује разједначавање, стога не бих с граматичке стране замерио ни онима који кажу Грејев, Рејев, Кејева, јер има потврда у пракси за обоје.

П. С. Прћић пак каже да је Халеј укорењено кад се ради о Едмунду Халеју.

[Dacko]

Instrumental nije sporan i svakako glasi Grejom, Rejom, Kejom, ali mnogo više ima kolebanja prilikom raspodele -ov i -ev, pa se u Pr. navode primeri ježom, ali ježevi, kejom, ali kejevi (tačka 34a), a imali smo ovde i temu o fleševima, leševima, bedževima i ostalim imenicama gde do disimilacije dolazi samo u instrumentalu. Dakle, jedan glas za -ejov, hvala, Šomi. Ako ostale ne mrzi, bila bih vam zahvalna ukoliko napišete koji biste oblik upotrebili.

[Duja]

Ja bih spontano, na prvu loptu, verovatno rekao Grejev, Rejev, Kejev, ali i oblici na -ov mi zvuče prihvatljivo i možda bih čak i njih upotrebio.

[Rancher]

Исто као Дуја.

[Father Jape]

Ako samo gledam svoj osećaj, uopšte se ne bih manje kolebao oko Grejom/Grejem nego oko Grejov/Grejev. A mislim da bih u oba naginjao ka varijanti sa -e-.

[Marie]

Ja bih da se ubacim ovde sa svojim primerkom instrumentala… 
Naime, radim prevode crtanih filmova za jedan studio. Koleginica jedna je nedavno prevodila crtani u kome je imala rečenicu u kojoj je neko nekoga lupio TIGANJEM po glavi. Lektorka je vratila ispravljen tekst u kome je označila da je pravilno reći TIGANJOM!

Koliko ja znam, na meke osnove ide -e, a na tvrde -o (uz izuzetke, disimilaciju i sl. ali, pošto ovde nije -e neposredno pre nastavka za instrumental, ne vidim zašto bi ovaj nesrećnik bio udaren tiganjOM).

Šta kažete vi, ljudi od mene stručniji?

[Dacko]

Uvek bih kazala tiganjem i ne vidim nikakav razlog za -om, ali Šipka je recimo u Pravopisnom rečniku dao i tiganjem i tiganjom.   Pomenuo je on i dvojaku množinu - tiganji i tignji, ali taman posla da bi zbog toga neko trebalo da krene da prepravlja tiganje u tignje ili tiganjem u tiganjom,  jer sve i da jeste u pitanju dublet,  red je prilikom lekture ostaviti prevodiočevo rešenje kad je već i tačno i uobičajeno, a ne nametati sopstveni ukus.

[J o e]

Откуд то код Шипке, шта је тигањом друкчије од коњом или маљом? Има ли онда и тигњем/тигњом?

[Marie]

Nemam Šipkin Pravopisni rečnik… ali mi nije baš jasno čime bi se opravdalo to da je ispravno reći i tiganjom… osim, možda, previše raširenom upotrebom (mada nisam ni čula da neko to koristi…). 

I da li bi onda i u vokativu to bili "dubleti" - tiganju/tiganjE?! konjE?! 

[Шоми]

„Колач у тигњу? Немогуће! Ако не верујете, погледајте.“ Ја нисам ни знао да ова реч може с непостојаним а.

Коњом, маљом, тиг(а)њом ми звуче помало нестварно, потпуно сам ненавикнут на те облике.

[Dacko]

Има ли онда и тигњем/тигњом?

Da vidiš – ima.   A što je i te oblike dao kao ispravne, valjda samo on zna, uostalom, ima tamo svega i svačega… Međutim, i na sajtu http://www.srpskijezik.com/ daju tiganj, -anja i  tiganj, -gnja. Meni, naravno, ti oblici nisu bliski, ni ja nisam čula da ih neko koristi, a za instrumental sa -om ne vidim da ima ikakvog opravdanja. Napisah već da po mom znanju  i osećaju može samo tiganjem i tiganji. Druga je priča šta je iskočilo kad sam to htela lepo i da potvrdim u literaturi.