Записаћу ово овде док нисам заборавио, а поново ме је „одушевио“ чика Јоца Ћирилов који превише воли да издаје разнолике речнике и даје коментаре о језику, а чини, најблаже речено, недопустиве материјалне грешке. Неки дан сам обилазио књижаре у потрази за литературом, и падне ми руку књижица поменутог састављача с претенциозним насловом
Рјечник хрватско-српских иначица, а онда и „превод“ тог наслова
Речник српско-хрватских варијаната или тако нешто. Једино се може закључити да му се свидела реч
иначица која „не постоји“ у српском, те да ју је одабрао као савршену илустрацију садржаја ове књижице. Прелистао сам онда онако на прескок ово капитално дело и нашао свакојаке будалаштине, нетачне дефиниције итд. Елем, чика Јоца нас учи како је у хрваткском лужина — киселина…
Видео сам још таквих ортодоксних глупости, сетићу се па ћу написати (а пребацићу и ову поруку у одговарајућу тему).