Patrijarh — gen. množine

[Соња]

Добро, тако ми и треба кад говорим из главе…

Tako mu i treba kad ima velika usta  

OligarAha mi, na prvi pogled, zvuči kao glupiranje, moram da primetim. Ne bih tako rekla.

[Бруни]

Па да ви кажем, и ја сам се окомила на једног на њики зато што је променио Списак цариградских патријарха у Списак цариградских патријараха, а као једини аргумент је навео ’свој осећај’. Међутим, после тога, рекох, дај да ја ипак погледам. Човек тврди да му без А звучи неправилно. Можда има нешто с тим територијалном позицијом, пошто је човек из РС. Не знам. Мени звучи чудно. А ето, има  оних којима ово друго звучи чудно…

[Belopoljanski]

По мом језичком осећају, пре бих рекао патријараха него патријарха̂, не знам због чега. Можда због дужине коју изговарам на патрѝја̄рх (као пармезан или патлиџан), да ли је то правилно уопште? На телевизији сам чуо па̀тријарх или па̏тријарх, нисам сигуран око дужине акцента.

Опет, имамо и јерарх, а и монарх које спомену Шоми, и ту сигурно никад не бих рекао „јерараха“ или „монараха“.

[Бруни]

Ех, сад да ја могу да пишем акценте, написала бих ти обе верзије. Имају и две верзије, тј. две врсте акцената које се користе с номинативом, па самим тим и две верзије ген. множине.

[Đorđe]

По мом језичком осећају, пре бих рекао патријараха него патријарха̂, не знам због чега. Можда због дужине коју изговарам на патрѝја̄рх (као пармезан или патлиџан), да ли је то правилно уопште? На телевизији сам чуо па̀тријарх или па̏тријарх, нисам сигуран око дужине акцента.

Pravilno govoriš, na TV nije dobro. Može patrìjārh—patrijárha, može patrìjarh—patrìjarha.

Genitiv množine sa ā-ā i sa -ā ne zavisi od te dužine, nego od toga da li ćemo suglasničku grupu -rh- razbiti ili ne, dakle zavisi od toga kako po jezičkom osećanju „varimo“ tu suglasničku grupu.

Опет, имамо и јерарх, а и монарх које спомену Шоми, и ту сигурно никад не бих рекао „јерараха“ или „монараха“.

Ja mislim da bih rekao jeraraha, mada nikad nisam za stvarno upotrebio tu reč. (Ne znam ni šta su tačno jerarsi. To su, valjda, neki ajatolasi u pravoslavnoj crkvi? )

Ali, mislim da je to onda dobar test — probati na nekoj manje poznatoj ili nepoznatoj reči, pa onda vidiš kakav ti obrazac, u stvari, leži.

[Шоми]

По мом језичком осећају, пре бих рекао патријараха него патријарха̂, не знам због чега. Можда због дужине коју изговарам на патрѝја̄рх (као пармезан или патлиџан), да ли је то правилно уопште? На телевизији сам чуо па̀тријарх или па̏тријарх, нисам сигуран око дужине акцента.

Исправно си акцентовао, а може и без дужине на а. „Па̀тријарх“ или „па̏тријарх“ мени звучи дебилно за медаљу.

П. С. Претече ме Ђоле.

[Бруни]

Али, одакле вам акценат на А? У О60 стоји лепо како ја изговарам, на И.

Može patrìjārh—patrijárha, može patrìjarh—patrìjarha

Ово друго има множину патријараха, с тим што обе множине имају дужину на последњем А, а прва множина има акценат на И а не на А. Овако стоји у П60:

patrìjārh—gen. mn. patrìjārhā,
patrìjarh—gen. mn. patrìjarāhā

[Belopoljanski]

Ово за силазни акценат на првом слогу сам, свега ми, неколико пута чуо на „националном дневнику“ пре него што сам анинсталирао телевизију у кући.   Само је и то један из скупа примера где бркам дугосилазни и краткосилазни и стварно не могу по сећању да се сетим да ли беше па̀тријарх или па̏тријарх.

Pravilno govoriš, na TV nije dobro. Može patrìjārh—patrijárha, može patrìjarh—patrìjarha.

Genitiv množine sa ā-ā i sa -ā ne zavisi od te dužine, nego od toga da li ćemo suglasničku grupu -rh- razbiti ili ne, dakle zavisi od toga kako po jezičkom osećanju „varimo“ tu suglasničku grupu.

Хм, а како да објасним следеће. Са овим мојим изговором бих рекао: два патрија́рха, три патрија́рха, али двадесет пет патрѝја̄раха.  

(Ne znam ni šta su tačno jerarsi. To su, valjda, neki ajatolasi u pravoslavnoj crkvi? )

Тако нешто, нисам ни ја сигуран, али знам да сам реч чуо!  

[Đorđe]

Ово друго има множину патријараха, с тим што обе множине имају дужину на последњем А, а прва множина има акценат на И а не на А. Овако стоји у П60:

patrìjārh—gen. mn. patrìjārhā,
patrìjarh—gen. mn. patrìjarāhā

Ah, znači genitiv množine zavisi od akcenatskog tipa u nom. jd.! Okej, sad je jasno.

Хм, а како да објасним следеће. Са овим мојим изговором бих рекао: два патрија́рха, три патрија́рха, али двадесет пет патрѝја̄раха.

Zato što uz male brojeve (od dva do četiri) ide paukal, a ne množina. To je jedan tip paukalnih sintagama. (Ono što je nekad u praslovenskom bila dvojina.)

[Бруни]

Ово друго има множину патријараха, с тим што обе множине имају дужину на последњем А, а прва множина има акценат на И а не на А. Овако стоји у П60:

patrìjārh—gen. mn. patrìjārhā,
patrìjarh—gen. mn. patrìjarāhā

Ah, znači genitiv množine zavisi od akcenatskog tipa u nom. jd.! Okej, sad je jasno.

Тако пише у П60. Како стоји у П10? (Знаш колико ме је коштало да испишем све то с тим акцентима и дужинама?   )

(Што ми не ради плачући смајли?)

Ево сад ради!

[J o e]

Јер смо исправљали апострофе.

[Бруни]

Јер смо исправљали апострофе.

Јесте!  Сад ћу да му променим код.

[J o e]

Овако стоји у П60:

patrìjārh—gen. mn. patrìjārhā,
patrìjarh—gen. mn. patrìjarāhā

Не, стоји:

патрѝја̄рх—патрија́рха̄
патрѝјарх — патрѝја̄рха̄ и патрѝјара̄ха̄

Само што ни то није добро. Уз први облик фали им патрѝја̄ра̄ха̄ (аналогно са патрѝјара̄ха̄). Не може мало овако мало онако.

Мени је природно патрѝја̄рх—патрѝја̄ра̄ха̄ (осим што немам последње две дужине).

[Бруни]

Ma nije, Dzo. Pogledaj pred kraj odrednice, stoji lepo mn. patrijarsi, gen.patrìjārhā i patrìjarāhā. to sto ti navodis stoji odmah iza odrednice, sto pretpostavljam da je gen. ali jednine.

[J o e]

Не, проверио сам трипут и сад још једном: сто посто је овако.