To će neko od pravih gramatičara objasniti u korektnijim terminima bolje, ali da pokušam…
Kopula biti/jesam, kada veže dve imeničke sintagme, prima oba argumenta u nominativu, i izražava ili identitet subjekta i objekta*. (U sledećim rečenicama, subjekat je prvi a objekat drugi argument glagola):
Znanje je moć.
Narod je oružje.
ili pripadnost subjekta objektu kao tipu:
Podne je deo dana. (jedan deo od mnogih)
Pesma je hit. (jedan od mnogo hitova)
Relacije identiteta možeš obrnuti, kao u matematici a=b, odnosno b=a, a da obe budu logične. Kada ih stavimo u prošlo vreme:
Znanje je bilo moć. Moć je bila znanje.
Narod je bio oružje. Oružje je bilo narod.
…međutim, zbog slobodnog reda reči u našem jeziku, možeš obrnuti redosled subjekta i objekta, tako da objekat dođe prvi. U tvojoj prvoj rečenici, subjekat je To oružje i slaže se sa glagolom bilo, a u drugoj, subjekat je narod i slaže se sa glagolom bio.
Međutim, kod relacija pripadnosti, nema simetrije, jer a ⊂ b implicira da ne može biti b ⊂ a. U rečenici Hit je pesma, hit nije postao subjekat, nego je samo došlo do inverzije. Na kraju, to se vidi po slaganju glagola: *Hit je bio pesma nije logično (mada, formalno-pravno gledano, jeste gramatično).
*) Nisam siguran da su "subjekat" i "objekat" korektni pojmovi kod kopula, ali koristiću ih ne znajući za bolje