Zapeta ili zarez?

[Соња]

Чини ми се да има и једна са стакленом куглом, нека смајли баба врачара, то сам у ствари ’тела, ал’ не мог’ се сетим где је. Пријавићу кад нађем.

[Vukvuk]

Zanimljivo mi je da pri čitanju decimalnih brojeva 2,3 nikad ne bih pročitao dva zapeta tri, nego ili dva zarez tri ili dva koma tri.

[Father Jape]

Čitam knjigu Sa domaćim slavistima, zbirku transkripata intervjua vođenih na drugom programu Radio Beograda, i u odeljku sa Mihailom Stevanovićem (1903–1991) stoji sledeće:

Милош Јевтић
Дакле, ако Вас добро разумемо, Ви уопште нисте против страних речи. Чак сте за њих – ако су, како сте рекли аутентичније, односно, слутимо, и прецизније…

Михаило Стевановић
Боље рећи, које су неопходније и које су, свакако, прецизније. При томе, треба имати на уму да су оне – као научни термини – и много аутентичније, већ самим што никога не терају да тражи њихову етимологију, него се једноставно примају као ознаке односних појмова.
Као пример могао бих да наведем да се врло тешко прима замена стране речиу запета нашом речју зарез, јер се прва код нас давно и давно одомаћила.

Intervju je, uzgred, iz 1982.

[Зоран Ђорђевић]

Као пример могао бих да наведем да се врло тешко прима замена стране речи запета нашом речју зарез, јер се прва код нас давно и давно одомаћила.

http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3954.msg43991#msg43991

[Бруни]

Мени се све чини да ти језикословци никад у народ изашли нису. Види, он прича о тешком примању речи зарез 1982. године, и о томе како је запета далеко распрострањенија, а ја сам тад отприлике завршавала основну школу и као што већ рекох на линку који Зоран даде, тад сам своју мајку сматрала застарелом јер је била ЈЕДИНА у мом окружењу која је говорила ’запета’ а не ’зарез’. У школи смо говорили увек, али увек ’зарез’.

[Father Jape]

Dobro, moraš uzeti izvestan time lag u obzir. Naravno da on nije imao naročito dobru predstavu o stanju baš te 1982. godine, kad je i sam imao oko 80 godina, naročito o stanju u govornoj upootrebi mladih. Ali ne mislim da ima razloga sumnjati da je ono što kaže bilo tačno u nekom periodu, samo je pitanje koliko ranijem.
 
Takođe, treba imati u vidu da je on odrastao u Crnoj Gori, a mladost proveo predavajući na Kosovu i u Makedoniji, kao i to da je celoga života posmatrao taj jezik, srpskohrvatski, kao zajednički jezik svih ljudi koji žive u Jugoslaviji, naročito van Slovenije i Makedonije. Hoću reći, kada on ono kaže, ne mora da znači da ima u vidu samo srbijanski uzus, kao mi danas na ovoj temi.

[Бруни]

Onda takve stvari treba precizirati teritorijalno. Mislim, ako je neki naučnik, onda tako treba i da se ponaša, bez obzira da li govori za stručne ili ŠNM medije. Ako je neki jezik, kao srpskohrvatski, višeslojan i raznolik, onda nikad ne treba govoriti uopšteno o njemu kao o monolitnoj pojavi, nego uvek precizirati i teritorijalno pojavu o kojoj se govori. Npr. to je slučaj sa  španskim. Kad se govori o specifičnostima španskog jezika, a naročito kad je u pitanju vokabular, uvek se precizira i teritorijalno o kom španskom se govori, jer iako se radi o jednom jeziku, teritorijalno ima reči i izraza koje se apsolutno ne razumeju na drugim delovima teritorije gde se takođe govori španski jezik.

[J o e]

Хајде да изведемо закључке о Стевановићу као научнику на основу једне реченице у интервјуу који је дао са 80 година. Нећемо ваљда да читамо његова дела.

Ја стварно не знам зашто би твој и Стевановићев утисак морали да буду исти. Зашто би уопште било чија два утиска морала да буду иста, нарочито ако се особе подоста разликују генерацијски, територијално, професионално…?

[Бруни]

Ima  još jedna stvar koja me nervira kod Srba, a to je poprilično nekritičko obožavanje autoriteta kao malih bogova. Izgleda da Srbi nisu još uvek shvatili poruku one priče o carevom novom odelu…

Joe, aj nećemo o tome sad ovde u ovoj temi. Ja sam rekla svoje mišljenje, i uporedila srpski autoritet sa autoritetima drugog jezika koji poznajem, španski. Nemam ni najmanju nameru da prećutim nelogičnosti koje vidim u izjavama velikih stručnjaka samo zato što su stručnjaci. Oni imaju veliku odgovornost upravo zato što se nazivaju autoritetima u određenim oblastima i nije u redu da olako daju sudove. Ovde ne mislim samo na Stevanovića (štaviše, o njemu najmanje znam stoga uopšte ne moram da ga uzmem u obzir), nego pre svega na Klajna, Prćića i još poneke savremenike kod kojih smo, kao što i sami znate, našli podosta nelogičnosti, čak grešaka, koje nikad nisu bile ni demantovane kao npr. štamparske greške, niti ispravljene. Po meni, to je poprilično amaterski i pre svega nefer prema osobama koje ih smatraju autoritetima i bitno im je njihovo mišljenje.

[J o e]

Ima  još jedna stvar koja me nervira kod Srba, a to je poprilično nekritičko obožavanje autoriteta kao malih bogova. Izgleda da Srbi nisu još uvek shvatili poruku one priče o carevom novom odelu…

Ово ваљда није коментар на моју замерку.

Ти заправо не знаш да ли Стевановић говори о вишеслојности или о свом утиску или о научној чињеници (као што ни ми не знамо), немаш ни на основу чега да га поредиш са шпанским ауторитетима, јер си прочитала једну његову реченицу, из које се само и само види да он сматра како слабо успева замена запете зарезом. Теби је просто необично што он мисли другачије од тебе. И ја ту не видим ништа спорно нити за љутњу, иако ни ја не мислим као он.

О Клајну и Прћићу не говорим.

[Бруни]

Ne, kao što rekoh, što se tiče Stevanovića, ne mogu da govorim o njemu, iz razloga koje si naveo — ne poznajem dovoljno ni njega, ni njegovo delo. Samo me je ovo podsetilo na one druge autoritete koje smo više puta uhvatili u nedoslednostima, a koje ljudi obično slepo slede. Ne, nije se odnosilo na tebe (znam da si kritičan, kao i svi ovde na ovom forumu, to smo barem svi do sada videli), ali tvoja rečenica me je podsetila na tu osobinu Srba, koja postoji ne samo u oblasti jezika (trenutno na Vikipediji opet se odigrava jedna besmislena diskusija oko onog "je" koje neki pošto poto sklanjaju iza zagrade, i o tome smo ovde diskutovali, pa sam se i toga setila), nego nažalost i u oblasti politike (što je daleko opasnije). 

[Vukvuk]

Meni je smešno što se Stevanović pravi naivan (?) da je ruska reč strana koliko i engleska, nemačka, francuska… Ceo pokret protiv stranih reči (tzv. jezički purizam) naravno da je inspirisan ideologijom nacionalne samobitnosti i čistote, u kojoj, s obzirom da su Rusi (percipirani kao) naša braća, ni ruska reč nije tuđa niti bilo kome smeta, naprotiv (za razliku od, npr., već "hrvatskih reči"; i neki rusizam, i ako smeta, smeta zato što se oseća hrvatskim, a ne ruskim).

[J o e]

Samo me je ovo podsetilo na one druge autoritete koje smo više puta uhvatili u nedoslednostima, a koje ljudi obično slepo slede. Ne, nije se odnosilo na tebe (znam da si kritičan, kao i svi ovde na ovom forumu, to smo barem svi do sada videli), ali tvoja rečenica me je podsetila na tu osobinu Srba, koja postoji ne samo u oblasti jezika (trenutno na Vikipediji opet se odigrava jedna besmislena diskusija oko onog "je" koje neki pošto poto sklanjaju iza zagrade, i o tome smo ovde diskutovali, pa sam se i toga setila), nego nažalost i u oblasti politike (što je daleko opasnije). 

Стевановић није недоследни научник и ја нисам идолопоклоник — само те неодољиво подсећамо на то…

[Бруни]

Стевановић није недоследни научник и ја нисам идолопоклоник — само те неодољиво подсећамо на то…

Joe, ne budi bukvalan, ne priliči ti…

[Belopoljanski]

Meni je smešno što se Stevanović pravi naivan (?) da je ruska reč strana koliko i engleska, nemačka, francuska… Ceo pokret protiv stranih reči (tzv. jezički purizam) naravno da je inspirisan ideologijom nacionalne samobitnosti i čistote, u kojoj, s obzirom da su Rusi (percipirani kao) naša braća, ni ruska reč nije tuđa niti bilo kome smeta, naprotiv (za razliku od, npr., već "hrvatskih reči"; i neki rusizam, i ako smeta, smeta zato što se oseća hrvatskim, a ne ruskim).

Аух, помало се не слажем око овога. Мислим да се ради само о речима које су карактеристично део туђе језичке културе. Неће се ни из руског језика усвојити реч типа "свјатјајашјаја" тако лако, ради се само о томе што многе речи лакше прихватамо због заједничке словенске базе. Мислим да у том смислу не постоји ни јак отпор према романским и германским речима у којима јасније осећамо заједнички индоевропски корен. А према хрватским речима не влада отпор у том смислу да се оне доживљавају као изворно хрватске и у том смислу туђе, већ зато што делују извештачено и са једином наменом да по сваку цену буду другачије и засебне. Верујем да би исти отпор владао и према домаћим неспретним новокованицама да је и даље жив онај тренд који је постојао у славеносрпском.