Мени се чини да је
монопол најбоље малим словом.
Уопштено, мислим да за оне друштвене игре које су више у страну чисте механике, поступка, алгоритма, одговара мало слово. Овде спадају нпр. све игре са картама (
покер,
преферанс,
бриџ), и све авлијске игре (
жмурке,
школице). Рекао бих да и
монопол сасвим спада овде. Друштвене игре које пак садрже елементе фантазије, позадинске приче, специфичне атмосфере, њих бих писао великим словом. Овде спадају рецимо
РПГ игре и
игре с минијатурама.
Оваква подела очигледно није црно-бела, а један приближан показатељ могао би бити да ли се игра може сматрати ауторским делом у смислу закона о ауторском праву (велико слово) или не (мало слово); такође, у првом случају игра има једног одређеног издавача, а у другом их се намножи чим постане познатија.
