Ali odakle će anglofoni programer da preuzima terminologiju? Naravno da mu nema druge nego da širi značenja postojećih riječi (ne zato što „cijeni svoj jezik“), ali kad se one već jednom rasprostrane, zašto bih i ja širio značenje naših riječi, pogotovu ako razumijem i stranu? […] Mora se dobro paziti i na kolokacije […]
Некакву незгодну колокацију увек је могуће вештачки саставити, тако да се пазити мора у фреквентном смислу („колико често може доћи до ове забуне“), са одсецањем изнад одређеног прага. Постоје два практична начина да се одреди тај праг. Један начин је мисаони експеримент, други начин је посматрање стварности.
У овом случају, посматрањем стварности долазим до следећег. Прво, речи
job и
посао и на енглеском и на српском језику имају многа значења; не може се рећи да је у једном од ова два језика одговарајућа реч значајно мање коришћења, па да јој мање смета додавање нових значења. Друго, у посматраном контексту на енглеском праг фреквенције незгодних колокација није премашен, јер да јесте, користила би се друга реч. Дакле, нема разлога да тај праг буде премашен на српском, и може се узети
посао уместо увођења нове речи.
Метод посматрања стварности сматрам јачим од метода мисаоног експеримента, тако да потоњи не прихватам као ваљан противаргумент првом.
A za koga se piše ta lokalizacija? Neki sićušni procenat administratora juniksa/linuksa koji ne znaju engleski i kojima džob znači […]
Не за такве, јер не постоје. Уникс/линукс администратор ако и нема радно знање енглеског, никако не може да не зна енглеску терминологију.
[…] ili znaju engleski, ali eto, vole da se „ponose svojim jezikom“?
За њих само колатерално…
Hajde da odredimo ciljnu grupu […] Terminologija za ljubitelje lokalizovanog softvera?
Да, практично.
Професионални технички преводиоци заиста се баве превођењем у строгом смислу, што значи да је њихово да пронађу постојеће изразе у литератури, какви год били, и користе их. Када израз не нађу, онда морају или да неутралишу појам или да оставе страни израз; и тада изворно писано, пошто је и транскрипција израза изван строго преводилачког задужења. А немају шта да разглабају о томе по форумима.
На примеру Мајкрософтове локализације, колико сам испратио по штампи и неформалним коментарима учесника, ишло је овако. Окупило се, да ли беше пет или шест људи, који нису били преводиоци, већ информатички и језички стручњаци и зналци, и за неколико месеци што покупили што осмислили терминологију (другим речима, урадили ово што ми обично радимо по форуму). Наравно, резултат тог њиховог рада претежно је исмејан у информатичкој јавности. Затим су ту терминологију преузели технички преводиоци и одрадили преводилачки део посла. Њихово уопште није било да се слажу или не слажу са избором терминологије, па чак ни да сами користе локализовано окружење. Један од преводилаца накнадно је изравно изјавио да сматра да је локализација виндоуза и Офиса „погодна за секретарице“.
Као у горњем примеру, овакви форуми постоје пре свега ради
увођења терминологије, што обухвата три корака: прикупљање, смишљање, бирање. У смишљање сврставам и транскрипцију. Даље, мотивација учесника на форумима ретко је професионалнопреводилачки условљена (в. претходна два пасуса). Мотивација не може бити ни, како то многи кажу, волонтерска, јер, коме се помаже? Енглески се неће научити техничким превођењем, па се не помаже себи, а за помоћ другима у сналажењу са рачунаром (и шире) боље их је приучити енглеском. Мотивација онда може бити једино хобистичка, што прво захтева да је разултат пријатан самом учеснику, а затим појачава тежњу креативним странама процеса, као што је смишљање терминологије. Дакле, терминологија за љубитеље локализованог софтвера.
Lokalizacija softvera? Eto, dvije riječi, i ja neću ni priviriti u forum. Drugo je „prevod informatičkih pojmova“, jer to svakako uključuje i ova spontana rješenja.
Теоретски се ради о било каквом ауторском писању, па није ред да се уско ограничи на локализацију софтвера. Практично, међутим, чини ми се да већи део тема почиње са становишта превођења конкретних текстова, где спада и локализација софтвера. И то је врло индикативно.
То да се нови страни изрази уводе у промет само када су практично неопходни а да се не прибегне нарушавању духа језика, то је ваљда свима овде јасно да не може бити тачан опис стварности. За неке изразе то донекле или потпуно важи, за друге то донекле или потпуно не важи. На супротном крају мотивације стоји оно што сам кратко назвао „помодношћу“, а мислим на скуп свих културних чинилаца. Моја хипотеза је та да што је нека област деловања мање развијена, мање стваралачка, са мање сопствених визија будућности, то је у њој јача културна мотивација, и то је у њој већи број нових туђица према домаћим речима.
* Да би се предупредила расправа о дефиницијама,
новим туђицама називам тачно оне стране речи које се први пут уводе у језик у датој области, а
домаћим речима оне преузете из других, раније оформљених домаћих области, односно изведенице, кованице и синтагме од таквих речи. Нпр.
фолдер према
фасцикла,
update interval према
период ажурирања, иако су све ово „туђице“.
Кад ми је таква хипотеза, онда сам био радознао да упоредим удео нових туђица у изведеном локализованом софтверу према њиховом уделу у неким другим техничким областима којима се такође бавим на овај или онај начин. У ту сврху сам ишчитао одговарајуће књиге (што оне које сам већ читао што нове) успут записујући изразе који су ми деловали као део терминологије. Био сам лењ да сведем резултате, али не без разлога: већ из авиона се видело да је удео нових туђица у терминологији тих текстова значајно
мањи него онај у локализованом софтверу; укључујући ту и локализације из моје режије. Па узмите то како вам воља.
Dakle, može li neko da istraži dosadašnje lokalizacije i dokumentaciju juniksa [у вези са job]?
У преводима Гнома, Федоре, Либреофиса, Мозиле, МС Виндоуза ИксП/Офиса, нашао сам
посао,
задатак (претежно МС), а на неколико места и
задужење (у Гному).
Мада то више није питање терминологије, напоменућу и да неретко преводиоци скрате када је
job у извору сувишно:
Cancel print job (радња у току) →
Откажи штампање.