Prevod: Čet, peč, kompjuter…

[Бруни]

Ali, ima zakrpa i koje su maestralno odrađene, Stoundar Ja ti to garantujem, jer sam (nekad) bila vrlo vešta s iglom i koncem.

[Rancher]

У преводу сучеља на српски користи се израз исправка.

Илити код Мајкрософта, хитна исправка.

Иначе сам огуглао на закрпу, иако ми на почетку, као Стоундару, није баш легла. Исто и са отпремити. То ми сад и супер јер се лепо граде облици за програм и особу.

[Rancher]

Само за мог друга Стоундара, пошто знам да воли наводе из литературе.

Илингворт, В. (1990). Оксфордски речник рачунарства. Београд: Нолит.

zakrpa   Neformalno  Promena u programu, obično radi korekcije neke greške; pri tome se prednost daje brzini promene, a ne sigurnosti, a svrha je samo privremena popravka. Čak i kad je program napisan na nekom visokorazinskom jeziku, krpljenje se može obaviti na mašinskom jeziku, na kompiliranoj verziji programa. Često se tokom testiranja čitav niz manjih grešaka popravlja krpljenjem, da bi se testiranje odvijalo bez potrebe za ponovnim kompiliranjem. Sve odgovarajuće promene se naknadno unose u izvorni programski test pre ponovne kompilacije.

Тасић, В., Бауер, И. (2001). Речник компјутерских термина. Београд: Микро књига.

chat  ćaskanje, interaktivni razgovor, ćaskati, ćeretati, interaktivno razgovarati; „razgovor“ koji se vodi između dve osobe ma različitim mestima i to kucanjem teksta na tastaturi kompjutera; voditi razgovor u realnom vremenu sa drugim korisnicima u mreži iz svih krajeva sveta.
chat room  prostor za ćaskanje; mesto u programu za ćaskanje preko Interneta gde može da se vodi konverzacija sa drugim korisnicima koji su učesnici u razgovoru.
chat rooms  prostori za ćaskanje, sobe za ćaskanje.
patch  umetak, zakrpa, umetnuti; privremena električna veza; skup instrukcija koje služe za menjanje ili dopunjavanje postojećeg modula; izvršiti improvizovanu izmenu; izmeniti program na mašinskom jeziku bez ponovnog kompiliranja izvornog programa.

Десимировић, Н., Егић, В. (2004). Илустровани компјутерски речник за почетнике. Београд: ПЦ књига.

chat - razgovor, ćaskanje, slanje tekstualnih poruka preko kompjutera, poruke se pojavljuju na ekranima ostalih učesnika u razgovoru i oni na isti način odgovaraju na njih.
chat group - grupa za ćaskanje, mesta na Internetu gde se okupljaju korisnici koji razgovaraju o određenojj temi.
patch - zakrpa, mali program koji se integriše u jezgro operativnog sistema i tako postaje deo sistema.

Илић, М. (2007). Речник рачунарских појмова и израза. Земун: Наутилус компјутерс.

Chat - U zadnje vreme jedan od zanimljivijih vidova komunikacije па Internetu. Odvija se unošenjem poruke pomoću tastature i slanjem preko Interneta.
Chat Room - Neka vrsta virtuelne sobe, Internet foruma, u kojoj se diskutuje о određenoj temi. Obično se па Web serverima nalazi veliki broj "soba" za četovanje, sa različitom tematikom, ра korisnici sami odlučuju u kojoj će "sobi" ostvariti kоmuпikасiјu.
Patch - "Zakrpa", dodatak programu koji ćе popraviti programske nedostatke. Mnoge softverske firme često objavljuju zakrpe za svoje programe kada se ustanovi da programi poseduju пеdоstаtаk, u паmегi da svoj program zadrže па tržištu do pojave nove, poboljšane verzije.

More to come…

[Шоми]

„Простори за ћаскање“, „нека врста виртуелне собе“… Запањујућа количина неивентивности. Барем да је неко навео реч причаоница, али не — то објашњавају описно и заобилазно да нема више куд.

Имам и ја те речнике, али не служе ничему. Зато их никад и не наводим као могућ извор.

[Stoundar]

Inventivnost u leksikografiji? Valjda znamo kako se pišu rječnici, što ne znači nužno da su i svi ovi bili pisani na osnovu korpusa (prvi je vjerovatno preveden s engleskog, bez ikakvog leksikografskog rada).

[Шоми]

Па ово горе и нису речници него појмовници, који тек објашњавају шта значи дотични енглески израз, али не нуде нужно и неки превод. Причаоница је реч које се само требало сетити — на то сам мислио инвентивношћу (боље можда да сам рекао домишљатост), није „инвентивност“ у смислу „ћаскособа“. Али објаснити то као „простори за ћаскање“, мислим стварно…

[Бруни]

Ja, iskreno, ne vidim to kao nešto za padanje u nesvest. Čovek verovatno nije ni hteo da se upušta u prevođenje u pravom smislu reči, nego je krenuo opisno da objasni šta koja reč tačno označava na engleskom u internet i uopšte kompjuterskom okruženju, pa kome je do prevođenja, nek izvoli. Ova objašnjenja će mu samo pomoći da bolje shvati o čemu se radi i da nađe što bolju reč. Meni su i takvi rečnici vrlo korisni. Zapravo, jest da nisam nikad videla nešto tako na dva jezika, ali dođe mu isto kao i jednojezički rečnik, koje uglavnom koriste oni kod kojih je znanje nekog stranog jezika na visokom nivou.

Imala bih da dodam još štošta na temu inventivnosti i domišljatosti, ali neću da odlazim u off. Moram da se trudim da se primerno ponašam…

[Stoundar]

Mislim na ovo: ako svi do jednog kažu blog, leksikograf ne može biti domišljat i napisati inevnik. Ako svi do jednog kažu preuzimanje, skidanje, daunloudovanje, onda sve to ide u rječnik, uz odgovarajuće napomene na osnovu istraživanja (formalno, razgovorno), pa neka se čitalac odluči.

[Шоми]

Није за падање у несвест, али многе ствари уопште нису ни објашњене добро (да не помињем што су баш све одреднице даване с почетним великим словом!):

Chat - U zadnje vreme jedan od zanimljivijih vidova komunikacije па Internetu. Odvija se unošenjem poruke pomoću tastature i slanjem preko Interneta.

Да избациш дефинијендум и посматраш само опис појма, објашњење би се комотно могло односити и на нпр. имејл или било који други вид интернетске комуникације.

Mislim na ovo: ako svi do jednog kažu blog, leksikograf ne može biti domišljat i napisati inevnik.

Може, апсолутно. У објашњењу појма може ставити е-дневник (ако си на то мислио с иневник, јер не разумем шта ти је то).

[Бруни]

Dobro, ne ulazim u to koliko su objašnjenja dobra. Samo sam rekla da mi i ovakav vid leksikografije ne smeta, štaviše, vidim koristi. Sasvim je druga stvar kvalitet, tj. da li je ljudski odrađeno ili je (po starom dobrom srpskom običaju) samo isfušerisano.

[Stoundar]

Može napisati e-dnevnik ako zaista primijeti da se takođe koristi u praksi, ali ako se uopšte ne koristi, lakše je objasniti pojam svojim riječima. Bitno je da rječnik opisuje šta se zaista koristi, ne (samo) da predlaže zamjene, koje će možda ostati mrtvo slovo na papiru, a ako ih predlaže, mora biti jasno da se radi o autorskom prijedlogu. Većina rječnika samo opisuje materiju, ali Rečnik novijih anglicizama, na primjer, ima i jasno označene autorske prijedloge.

[Бојан Башић]

Може, апсолутно. У објашњењу појма може ставити е-дневник (ако си на то мислио с иневник, јер не разумем шта ти је то).

Verovatno je pokušao da napravi slivenicu od pojmova internet i dnevnik. Još jedan predlog bio bi vebnik.

[Stoundar]

Da. Prvo mi pade na um ’nevnik (net dnevnik), a onda inevnik (s kratkouzlaznim na prvom slogu i dužinom). Prosto mi se ne sviđa to što se redovno polazi od pretpostavke da u informatičkoj terminologiji vlada haos, što predstavlja izuzetnu priliku da budemo inovativni! Zašto ne bismo i ovo sveli na mukotrpnu leksikografiju, kao da se radi o terminologiji za životinjsku trudnoću (iz druge teme)? Ako su se stočari dogovorili da je krava steona, neću im ja reći kako mi to nikako nije prozirno, te da imaju reći da je, recimo, neoteljena. Čak i da imamo deset varijanti za hard disk, treba ih dokumentovati i vidjeti koja će se ustaliti, ukoliko pretraga na obimnom korpusu ne daje jasan rezultat.

[расејан]

… ali zakrpa bi bilo smiješno…

Што да не. Подједнако је била смешна у енглеском кад је уведена.

Истина, има и других значења, осим оног са иглом и концем - као флека за гуму или комад лима којим се крпи котао. Осим што, гле чуда, ми и гуме и котлове такође крпимо. Реч закрпа нам тако покрива чак три значења из изворника - додамо му и четврто и нема ништа ново да се памти.