Apozicija i apozitiv

[IamASt]

Da li može neko da objasni razliku između ova dva pojma? Znam tek toliko da se odvajaju zarezima i da predstavljaju dodatna objašnjenja, ali kako da ih međusobno razlikujem?

[J o e]

Апозиција има именичку вредност, апозитив придевску.

Стефан, мој најбољи друг, долази.
Дошао је Стефан, тужан што је закаснио.

Зашто велико слово?

[IamASt]

Da, ali mene malo buni to što u Gramatici (Stanojčić - Popović) piše da i apozitiv  može biti imenica ili imenička sintagma u zavisnom padežu sa ili bez predloga, i dati su primeri:

  Jasnina mačka, dlake nakostrešene od straha, sakrila se pod krevet.
  Na autobuskoj stanici  čekao ih je Ivan, sa velikim rancem na leđima.

Koliko sam razumela, apozitiv više odgovara na pitanje KAKVO je nešto, a apozicija ŠTA je nešto/neko, i zato apozitiv ima pridevsku vrednost, a apozicija imeničku. Je l’ može to tako najprostije da se kaže?

A zašto veliko slovo u ’Apozitivu’?  Tako mi došlo, ne znam… valjda da istaknem oba pojma, možda bi bilo bolje da sam koristila caps lock. 

[J o e]

Добро, ал’ правопис и постоји да не би свако истицао по свом нахођењу. 

Зашто те то буни? Па знаш да именице регуларно имају придевску вредност у одређеним падежима.
А та довијања с питањима (какав, који, с ким…) могу да прођу у основној школи. Кад се у граматици стигне до апозитива, пре тога се научи и нешто о конституентским вредностима и значењима, па се на основу тога дефинишу нови појмови, а не као у петом разреду.

[IamASt]

Dobro, neću više da se igram. Pravopis, jeeej 

Možda je to dovijanje sa pitanjima na nivou osnovne škole, ali meni je pomoglo. 
Uostalom, nisam uzela knjigu pa da radim lekciju po lekciju, nego učim u hodu kroz analizu rečenica, tako mi je lakše i zanimljivije, iako možda nije najpametnije. Al’ dok ide - ne pravim problem.