Фонологија шпанског језика — почетни графем „в“

[Astijanaks]

У шпанском језику ако реч почиње словом ⟨v⟩, чита ли се оно као /b/? На пример, /el sekˈɾeto de ˈpwente ˈbjexo/ за El Secreto de Puente Viejo. Притом, говорим о бираном шпанском језику, онаквим каквим би требало да говори шпанска краљевска породица или какав се учи на академија драмске уметности у Шпанији? Латиноамерички ме не занима.



⟨v⟩ је обично апроксимант, али зависи о околним сугласницима.

У том смислу, Las Vegas (ливаде, је ли?) јесте /las ˈbeɣas/.

[Бруни]

Иначе се V изговара као /b/. Шпанци уопште нису способни да произведу правилан глас /v/. Морају да се уче, па некима иде боље (Каталонцима, због каталонског), а неки једноставно не схватају како то треба изговорити.  Примера ради, мој пас је требало да се зове Бува, али ја на крају силом прилика, остала Буба…

(Иначе, није ни то наше Б у правом смислу речи, али му највише сличи, али увек је комплетно уснени глас, а не зубно уснени, као што је код нас. Тај зубно-уснени (/v/) не умеју да изговоре.)

ПС:Сетих се једне моје другарице Весне која, кад ми је дошла у посету, постала је —  Бесна.

[d@do]

ПС:Сетих се једне моје другарице Весне која, кад ми је дошла у посету, постала је —  Бесна.

Zbog pravila ili drugarice?

[Бруни]

ПС:Сетих се једне моје другарице Весне која, кад ми је дошла у посету, постала је —  Бесна.

Zbog pravila ili drugarice?

hehe, zanimljivo zapažanje. Ne, naravno, tako su ovi Španjolci izgovarali njeno ime. Prosula sam se kad sam prvi put čula… 

[Astijanaks]

  Добро је ово за Бесну, тј. Весну!

Него, зар и Бува и Буба нису — /ˈbuβa/?

 

[Бруни]

Него, зар и Бува и Буба нису — /ˈbuβa/?

Ne znam ti ja šta ti je ovaj šafesese. Ako predstavlja taj glas između /b/ i /v/, onda jeste.  Oni potpuno isto izgovaraju Buba i Buva. Nema razlike, zato što je oni uopšte ne osećaju. Sećam se da sam pročitala negde da je bilo predloga da se slovo V ukine, jer zapravo ničemu ne služi (čisto da vidite da nemamo samo mi ljude sa telegentnim idejama po pitanju jezika )…

[Duja]

Pa sa njihovim izgovorom, i ne služi im. To je kao kad bi ekavci zadržali u pisanju jat, a jat je i bio jedan od okidača ruske pravopisne reforme: stoji tu zbog etimologije, ali u izgovoru se ne razlikuje od slova <e>, i onda bi svi morali napamet da uče gde ide <e> a gde <jat>. Isti taj problem imaju sad i Španci.

[Vukvuk]

Него, зар и Бува и Буба нису — /ˈbuβa/?

Jesu, [ˈbuβa].

Postoji jedna fonema, /b/, koja se realizuje kao [b] (bilabijalni ploziv - iza pauze i iza nazala), - i kao [β] (bilabijalni aproksimant - u ostalim pozicijama), a beleži se kao <b> ili <v>, nezavisno od izgovora.

El secreto de puente viejo se normalno izgovara [el sekˈɾeto ðe ˈpwente ˈβjeχo]. Las Vegas - [laz ˈβeɣas].

[Duja]

Ovde si mi malo kontradiktoran — zar nije u puente viejo pauza između reči, pa bi trebalo [’bjeχo]? Da li pod "pauzom" podrazumevaš granicu reči, ili baš fonetsku pauzu?

[Astijanaks]

Погрешио је.

Придев viejo изговара се /ˈbje.xo/:

http://es.wiktionary.org/wiki/viejo

Дакле, није безвучни увуларни фрикатив у питању, него безвучни веларни фрикатив.

 

Увуларни је нпр. присутан у француској речи Ypres као алофон.

Нити мислим, сем можда алофоно, да s у las постаје звучно.

У складу с овим, погрешан је онда и Вуков изговор речи за ливаде.

[Vukvuk]

Vukov izgovor je potpuno ispravan, /b/ se, kao što već rekoh, jedino nakon govorne pauze ili nazala izgovara [b] , /x/ se u poluostrvskom španskom izgovara [χ], a /s/ se, u velikom broju govora, u ovakvoj poziciji umesto bezvučno izgovara zvučno.

I obojena rečenica je sasvim u redu.

[Astijanaks]

Ма не, то није тачно.

 

… rasgos distintivos son clara… Ту нешто фали…

Расправа о овоме настављена овде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1892.0

[Vukvuk]

Ovde si mi malo kontradiktoran —  zar nije u puente viejo pauza između reči, pa bi trebalo [’bjeχo]? Da li pod "pauzom" podrazumevaš granicu reči, ili baš fonetsku pauzu?

Govornu pauzu. Ne podrazumevam to ja, nego je španska fonologija takva.  

Dakle, ako diktiraš reč po reč biće [’pwente (…) ’bjeχo], ali po pravilu će to inače biti [ˈpwente ˈβjeχo].

[Orlin]

Ja nisam mnogo stručni u španskom, ali, bez obzira na tačni izgovor varijanti ovog fonema, indoevropski jezici koji odlikuju foneme b i v (valjda skoro svi?) i koriste transkripciju stranih sopostvenih imena po meni biraju b ili v zavisno samo od pravopisa u španskom. Npr. se početno slovo u Burgos i Valladolid izgovara sasvim jednako (blisko našem b?), ali bugarska transkripcija je Бургос, Валядолид, ruska Бургос, Вальядолид, na srpskom, nisam sasvim siguran, Burgos, Va(l)jadolid (?). Isti princip se koriusti kada se b/v fonem nalazi u sredini reči iako je tamo izgovor b/v nekako drugačiji. Izgleda da je prosto po ustaljenoj tradiciji.
Mislim da kod nekih španskih toponima utiče i drugi faktor: zvanični jezici autonomnih regiona (bar neki od njih) odlikuju b i v u izgovoru: recimo pišemo Barselona i Valensija jer se tako pišu i izgovaraju na katalonskom/valensijanskom (ne želim ulaziti u spor jesu li oni 2 različita jezika ili ne), a Vigo je s V na početku zbog izgovora i pravopisa na galisijskom.

[Бруни]

Тачно је да у каталонском разликују гласове б и в, али их то не спречава да и Валенсију и Виго изговарају као Баленсија и Биго.  Тако да нема то везе са изговором у оригинал језицима.

Што се преношења шпанских гласова тиче у друге језике, не знам за остале, али у српском је правило да се та два слова, пошто се у шпанском изговарају доста слично,  да би се разликовала, транскрибују према писму. Верујем да је разлог сличан и у другим словенским језицима.