Српски језички атеље > Интерпункција

Дијакритике у српском језику

(1/1)

Fensokratica:
Поштовање, драги људи — имам питање у вези дијакритика у нашем језику. Може ли неко да објасни које све дијакртичке знакове можемо приметити да се користе у српском језику? Из онога што знам, видео сам да постоји девет (9) дијакртика, а то су:

* акценти — традиционална четворка:
* [◌̏] краткосилазни
* [◌̀] краткоузлазни
* [◌̑] дугосилазни
* [◌́] дугоузлазни

* [◌̄] постакценатска дужина
* [◌̂] генитивна дужина
* [◌̆] знак краткоће — у стручној лингвистичкој литератури, у науци о књижевности и сл. краткоћа самогласника означава се наведеним знаком, који се пише изнад самогласничког слова: Ӑ ӑ, О̆ о̆, Ӗ ӗ, Й й, Ў ў
* [◌̈] трема — над словом р означава да је сонант р, иако је у суседству са самогласником — самогласничког карактера: гр̈оце
* [◌̥] знак „прстен испод” — у стручним лингвистичким текстовима алтернативни знак „треме” је прстен испод слоготворног слова за обележавање сугласника, нпр. испод р, л, м, н (у ћирилици због техничких разлога уз р прстен може сместити при дну десне стране словног стуба): р̥ђа, вл̥к, М̥боја, Ибн̥. Ако неко зна за било који други дијакртик, молим Вас да у кратке црте објасните где се и кад се користи и такође приложити валидан пример. Што се тиче последњих три горе наведених дијакритика, да ли неко може да покаже (линкује) неки документ у коме се детаљније објашњавају, а да није Правопис српског језика Матице српске. Тражио сам свуда по интернету више информација о њима, међутим, нисам нашао  ништа.

Навигација

[0] Списак порука