Српски језички атеље > Књижевност
Запис дијалога у литератури
(1/1)
Крле Крста:
Поздрав! Недавно сам прочитао Мајстора и Маргариту, и запазио сам нешто у вези формата у ком је дијалог записан. Као што се види на првој слици, коришћене су цртице да би се обележио говор. Али насупрот томе, у овом другоме (дело је Човек по имену Уве) су коришћени наводници. Док сам листао кроз друге књиге које сам имао при руци, у неким сам видео чак и једно и друго коришћено у истом поглављу.
Ако бих ја, евентуално, писао своје дело, које од ова два избора би био префериран, и зашто? Да ли је ово само стилски избор, и да ли постоје нека скривена правила која разликују ова два?
Захваљујем унапред!
Dacko:
Na prvoj slici su korišćene crte, ne crtice, a sasvim je svejedno hoće li se za obeležavanje upravnog govora koristiti navodnici ili crte, s tim što ih ne treba mešati pa čas jedno čas drugo. Pretpostavljam da se u tim knjigama gde si video kombinacije radilo o upravnom govoru ili navodu tuđih reči unutar već započetog dijaloga, tj. da je prvo crtom naznačeno da lik nešto govori, a potom navodnicima obeleženo kad taj lik nekog citira, što se moglo izvesti i običnim i skraćenim navodnicima. U nekim prevodima sa španskog videla sam i da se crtama beleži izravni razgovor koji se odvija u sadašnjosti, a navodnicima nečija prisećanja na tuđe reči koja se nalaze unutar pasusa u neupravnom govoru, pretpostavljam zato što je pisac tako odlučio, dakle moguće su razne kombinacije a zavise od ličnog izbora pisca, urednika ili izdavača.
Крле Крста:
Захваљујем! :)
Навигација
[0] Списак порука
Пређи на пуно издање