Општа питања > Обавештења
Akcenti na forumu
расејан:
--- Цитат: Duja у 12. 03. 2013. у 19.01 ---Evo sa’ću dopisati.
--- Крај цитата ---
Благодарим. Ваљда ћу једном попамтити :)
--- Цитат ---Slažem se da je notacija potpuno neintuitivna, ali mi ipak nešto nije jasno — imaš sluh da ih razlikuješ, ali ne znaš kako se zapisuju?
--- Крај цитата ---
Можда/ваљда имам тај слух, ал’ овај запис ми не иде у главу :) .
--- Цитат ---Nisu potpuno neintuitivni. Narocito ne dugi.
--- Крај цитата ---
Ништа ми не помаже да један лако погодим а остале не. Нити кратки личе један на другог, нити дуги; нити силазни имају шта заједничко, нити узлазни. Краткоузлазни је силазећа црта (!), дугоузлазни, ајде, узлазна.
Врти ми се у глави кад ту тражим логику. Што рече мој пар из клупе, "професорице, да ли овај списак треба да научимо напамет или са разумевањем?".
Duja:
IPA notacija je dosta logičnija: ⟨ě⟩ je uzlazni naglašen, a ⟨ê⟩ silazni naglašen; dodatno, dvotačka ⟨:⟩ označava dužinu. Na primer, /nâsmeja:n/. No, tradicionalno koristimo ovu našu.
J o e:
--- Цитат: Duja у 12. 03. 2013. у 19.24 ---Koliko se sećam, vuku poreklo iz helenističke filologije.
--- Крај цитата ---
Па нека вуку. То не смета да им синхронијски припишемо оно што можемо: дугузлазни (а́) управо подсећа на линију којом се креће тон при изговору, што важи и за дугосилазни (а̑). И кратки силазни је логичан, јер иде на супротну страну од дугоузлазног, и још две црте појачавају одсечност. Нелогичан је једино краткоузлазни, а и сви заједно нису ни у каквом систему.
А и није у свему тачно да су наши знаци настали према грчким. Њихов је циркумфлекс а̃, а оно што је од њега добијено (а̂) има ћошак, који наш дугосилазни нема. Овај наш лучни знак потиче од грчког спиритуса лениса, који се писао изнад почетног вокала, без фонетске вредности. Данашњи знакови за узлазне јесу исти, а краткосилазни је, мислим, Вук први употребио за друго издање Рјечника.
ИПА запис је превише фонетски. За нашу је прозодију довољно означити два обележја: висину и трајање (јачина се изводи): ˈнасмејаːн, реːˈка.
Father Jape:
Ima u Ivićevoj Prozodiji reči i rečenice u srpskohrvatskom jeziku ponešto o istoriji upotrebe simbola.
Evo, listam sad, kaže prvi je izvesni Luka Milovanov 1810. koristio ove simbole, i to za dva duga akcenta iste kao i danas, a ne razlikujući dva kratka akcenta, za njih je koristio simbol koji danas označava kratkouzlazni. Pritom su mu termini accentus elevans, accentus superelevans i accentus prologans, odnosno na srpskom, priglasilo podižuće, priglasilo prepodižuće i priglasilo oduljujuće. Karadžić uvodi 1818. simbol za kratkosilazni, ali koristi ga samo u minimalnim parovima kratkosilazni-kratkouzlazni, inače zadržava simbol za kratkouzlazni kod svih kratkih akcenata.
Vukvuk:
--- Цитат: J o e у 12. 03. 2013. у 20.56 ---ИПА запис је превише фонетски. За нашу је прозодију довољно означити два обележја: висину и трајање (јачина се изводи): ˈнасмејаːн, реːˈка.
--- Крај цитата ---
To je sistem koji koriste Petrović i Gudurić, zar ne? Ali u njemu nije moguće zapisati poljoprȉvreda, televîzija, separê, Širȁk itd.
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање