Српски језички атеље > Транскрипција

Goriot

(1/6) > >>

J o e:
Сви знамо за Балзаковог јунака.

Ја сам на В. својевремено био устао против системске адаптације његовог имена:


--- Цитат ---То је све тачно за адаптацију с француског, али је чича Горио просто изузетак. Код нас се наглашава Гȏрио (као Мȃрио), па тако и нема смисла ни за какво дуго о и такву промену. Књижевна историја познаје само тај лик и промену (Горио-Горија).

--- Крај цитата ---

Но, данас се двоумим. И Вуквук је имао недоумицу:


--- Цитат: vukvuk у 25. 04. 2012. у 02.05 ---Ali s tim u vezi je zanimljiv čiča Goriot: da li Gorija [’gô:rija] ili Goriota [gori’jôa]?

--- Крај цитата ---

Да ли је уопште ико чуо да се користи Горио̀а-Горио̀у, Горио̀ов и сл.?

(Да направим правописни апдејт: правилно је Чича Горио, и када означава дело и јунака, по П10.)

Шоми:

--- Цитат: J o e у 23. 06. 2012. у 12.57 ---Да ли је уопште ико чуо да се користи Горио̀а-Горио̀у, Горио̀ов и сл.?
--- Крај цитата ---

Јок, увек само дуге нагласке: Го̑рио-Го́рија. А нисам видео нити једно штампано издање различито од Чича Горио.

J o e:
Наслов и мора да буде такав: Goriot је системски Горио, али деклинација и акценат системски су Горѝо̄-Горио̀а, а устаљени: Го̑рио-Го̑рија.

Зашто би мењао силазни у узлазни?

Шоми:

--- Цитат: J o e у 23. 06. 2012. у 15.10 ---Зашто би мењао силазни у узлазни?
--- Крај цитата ---

Ја тако изговарам. [pardon]

J o e:
Да васкрснем тему, подстакнут Дацковим коментаром:

--- Цитат: Dacko у 29. 03. 2014. у 19.41 ---Ne samo da nije pravilnije, nego nije ni pravilno. Sve i da se kod nas u tom imenu zadržava mesto francuskog akcenta, što nije slučaj, svakako bi  promena bila kao radio, Mario, Antonio, ili bilo koja reč na -IO.
Kod reči francuskog porekla koje se završavaju na suglasnik + O zadržavamo krajnje O u celoj promeni zato što je akcentovano, kod ovih na -IO akcenat ne igra ulogu, mada ne mogu ni da se setim neke koja ima završetak IO a da joj je akcenat u srpskom na poslednjem O.

--- Крај цитата ---

Али на основу чега то причаш? Зашто се не би задржавао француски акценат? Ајде донекле да разумем за позајмљена италијанска и друга имена (типа Émilio, Patricio, Alessio), која иначе имамо са -о које није део основе, али зашто би на свету то важило за имена попут Goriot, Amiot, Deniau, T(h)élio, Élio(t)? Једна је ствар када се, услед недовољно познавања француске фонетике, устали Го̑рио, а друго да кажемо да то важи за сва слична имена. Зашто онда не бисмо „прописали“ и Бодрије-Бодрија-Бодрију…, Шеније-Шенија-Шенију…??

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница