Ma šalim se ja sad malo, Đorđe, skrećem pažnju samo Mikiju da pitanju gde očigledno nema punu maternju kompetenciju promene i upotrebe brojeva onako kako to nalaže norma (kao što nemam ni ja, for that matter), treba pristupiti analitičnije. Ne zagovaram ovde da treba usklađivati standard tamo ili vamo, samo ukazujem da za mnoge govornike postoji rascep između norme i maternje kompetencije po pitanju koje više nije naivno, leksičko, već dosta dublji, gramatički problem, i da to ne treba gubiti iz vida. I mislim da je zanimljivo da ti izneseš kako tu stoje stvari po tvom jezičkom osećaju, a da ja kažem kako je po mom.
Potpuno je drugi moj nastup u temama šta norma nameće ljudima kao pravilan izraz i to neke oblike koje apsolutno niko osim onih kojima je ta norma zanat ne poznaje, pa zagovaram njeno svesno kršenje u pravcu usklađivanja sa realnim jezičkim stanjem.
Sí, naravno, slažem se s tobom. Samo sam te htio dobronamjerno opomenuti, baš zato što smatram da si na dobrom putu i da dobro razmišljaš.
Pazi samo da ne upadneš u tu zamku, bah, ne znam, recimo tako, „beogradocentrizma“, jer ima i nas dosta „dobrih Bošnjana“, izvornih štokavaca, što još uvek dekliniramo brojeve, prenosimo akcenat na proklitiku, čuvamo postakcenatske dužine, te pokoji zalutali lokativ, i sl.
Jedna valjana deskriptivna gramatika bi morala uzeti u obzir sve to. Potpuno je druga stvar kada norma zagovara npr.
džakúzi i
kapučíno, slažem se. [roll]