Читам са задовољством ово што је Клајн написао. Прво, зато што наводи оно што више година истичем, а то је да се речи неадекватно преводе, због непознавања како властитог, тако и енглеског језика. Друго, зато што је довољно да се у једном медију крене са неком глупошћу - одмах ће остали здушно прихватити. Тако је (у основи погрешно) коришћење речи "бриљантан" узнапредовало у недотупаво "брилијантан", а у смислу
генијалан. Више ни лењошћу не може све да се покрије, за глупост остаје све више и више места.
У дневнику РТВ-а хвале „брилијантан ум Николе Тесле“. У српском имамо придев бриљантан и глагол бриљирати (од француског briller, сијати, блистати), а имамо и брилијант, назив за врсту дијаманта, што смо узели из немачког. „Брилијантан“ не постоји.
Ни бриљантан овде не би било сасвим прикладно, јер бриљира онај који има неку публику (глумац, певач, спортиста, студент на испиту), а повучени Тесла све је радио далеко од очију јавности. Боље би било да је речено „генијалан ум“. Енглеско brilliant управо и значи генијалан, јер од именице genius нема изведеног придева (genial има сасвим друго значење).
Иван Клајн: ЛОКАЛЦИ И ГЕНИЈАЛЦИ