Поздрав,
не бих да отварам нову тему него да се надовежем на ову.
Прилично сам сигурна да коњи живе у крдима. Али, читајући приповетку Чингиза Ајтматова "Збогом Гуљсари" (превод са руског Зорана Аџемовић) стално наилазим на овакве реченице:
"Сипао је игличаст снег. Завлачио се у гриву, отежавао реп, лепио очи.
Чопор се узнемирио. Коњи су се прибијали један уз другог, дрхтећи."
Ишла су стада оваца,
чопори коња, ишле су натоварене камиле и коњи…"
На једном месту пише:
"И што је брже јурио враћајући се у
стадо, то се више свиђао свом газди …"
Да не буде забуне, у свим наведеним реченицама ради се о коњу који се зове Гуљсари.
Ово са чопором и стадом ми јако смета и сваки пут се изнервирам кад прочитам
, а реч чопор је на свакој другој или трећој страни.
Књига и стил Ајтматова ми се јако допадају, чак сам размишљала да поклоним другарици за рођендан, али како са оваквим грешкама у превођењу?
Ради се о овој књизи:
https://www.goodreads.com/book/show/43922449-prvi-u-itelj-zbogom-guljsariВидим да постоји и Радово издање, библиотека "Реч и мисао" из 1969, можда га је неко други превео, било би занимљиво упоредити преводе. А можда неко има књижицу у кућној библиотеци?