Крдо, или стадо?

[Соња]

Извини, шта да ти кажем  [namig].

Па, барем једно:

Ево, иде .
Ево ти и   за птичицу (Nucifraga caryocatactes, ако се не варам).
Нашла сам још мало: http://www.zivotinjsko-carstvo.com/forum/lofiversion/index.php/t1287.html.
Гавран(ов)и, иначе, живе, у принципу, даље од људи (виђали смо их, дакле, кад смо се смуцавали којекуда). Међутим, ја сам прошле године испод Кошутњака (а и изнад ове „моје“ шуме) чула (и видела, додуше, али то је све високо и црно) нешто за шта сам убеђена да је био гавран. Наравно, ја прва не верујем претерано свом познавању оглашавања птица, али можда и није немогуће (нисам проверила, а имала бих кога да питам).

[J o e]

У РМС има још ових синонима за крдо/чопор/стадо:

бу̀љук (тур.)
бу̑к (покр.)
волова̀ница ’крдо волова’
гу̏ља (маџ., покр.) ’крдо говеда’
ергѐла (тур.) ’велики број коња’
на́род
по̀бравица (покр.) ’мање стадо оваца’
ру̏ља
та̀бӯн (рус.-тур.) ’крдо коња’
ха̀мпа (тур., покр.)
чо̑рда (маџ., покр.)
чре́да
џѐлеп ’крдо стоке’
ше̏рег (маџ., заст.)

Имамо и ми назив за групу животиња у покрету: о̏сӯч (-и) (покр.) ’стадо оваца или говеда кад иду једно за другим’.

[Соња]

 [car]
Ко ми крив што немам додира са стоком  !

Тедо негде успут да напишем да по селима сигурно има разних назива и за то.

[Срећко Петровић]

У РМС има још ових синонима за крдо/чопор/стадо:

бу̀љук (тур.)
бу̑к (покр.)
волова̀ница ’крдо волова’
гу̏ља (маџ., покр.) ’крдо говеда’
ергѐла (тур.) ’велики број коња’
на́род
по̀бравица (покр.) ’мање стадо оваца’
ру̏ља
та̀бӯн (рус.-тур.) ’крдо коња’
ха̀мпа (тур., покр.)
чо̑рда (маџ., покр.)
чре́да
џѐлеп ’крдо стоке’
ше̏рег (маџ., заст.)

Имамо и ми назив за групу животиња у покрету: о̏сӯч (-и) (покр.) ’стадо оваца или говеда кад иду једно за другим’.

Ауу, за већину ових назива први пут чујем. А оне које знам (буљук, руља…) сам увек повезовао са људима ("разгони Турке на буљуке"), не са животињама. Често сам у крају у којем има стоке, па су ми ови изрази опет непознати - мислим да се у мом крају не користе за стоку.

[Срећко Петровић]

по̀бравица (покр.) ’мање стадо оваца’

Ово је супер израз.  [osmeh]

Постоји и један савременији израз за стадо оваца - једном сам са пријатељем ишао негде до Ваљева, и возимо се тако колима преко неких брда, кад на ливади повише нас пасу овце. Он ме погледа, па покаже прстом у овце и каже:

"Вунени колачи!" [osmeh2]

[Бруни]

"Вунени колачи!" [osmeh2]

Ауу, за већину ових назива први пут чујем. А оне које знам (буљук, руља…) сам увек повезовао са људима ("разгони Турке на буљуке"), не са животињама. Често сам у крају у којем има стоке, па су ми ови изрази опет непознати - мислим да се у мом крају не користе за стоку.

I ja. Baš sam se iznenadila za rulju i buljuk, jer mišljah da se to odnosi samo na ljude…

[Đorđe]

Pa i odnose se, ali mogu biti sinonimi sa krdom i čoporom kada se i krdo i čopor takođe odnose na ljude. Pa Džo je naveo i narod, a na to se ne žalite. [osmeh2]

Od Džoovih reči koje se odnose na stoku, osim ergele, ja sam znao još samo za dželep — to je uobičajena reč za krdo stoke (i dželebdžija, onaj koji goni stoku).

[Gulo Gulo]

Хаха, доста ових термина сам срео у литератури сем да се НАРОД користи за стоку, углавном је обрнуто

-Јел смо рекли да нема више држања стоке по кућама?
- Па птица није стока!
-Ти ћеш мене да учиш, је ли?!
-Ако је голуб стока, онда је и народ стока!
-Јесте, и то највећа!

Можда су узели за пример раја, па ударили исто значење са народом

Гавран(ов)и, иначе, живе, у принципу, даље од људи (виђали смо их, дакле, кад смо се смуцавали којекуда). Међутим, ја сам прошле године испод Кошутњака (а и изнад ове „моје“ шуме) чула (и видела, додуше, али то је све високо и црно) нешто за шта сам убеђена да је био гавран.

Јако могуће, има их по Кошутњаку, има један стари пар који повремено виђам у Винчи, јако су дирљив призор, само када помислиш да су моногамни, и углавном видиш колико им је стало једно до другога, увек им оставим неку храну када су у близини. И још онако импозантни, овај мужјак има огроман распон крила, а црн као праскозорје! Дивне птице и ненормално паметне. Иначе, јако ретко иду у  јатима, углавном или су самотњаци, или иду у паровима.

Мене је одувек нервирало то стадо и крдо… Правила готово да и нема, зато што су се изгубила. Енглези лепо, малтене за сваку животињу, посебно име за скупину. Али зато у сточарским крајевима имаш лепо реч за сваку фазу развоја животиње, по роду и величини

[Зоран Ђорђевић]

Зар "ергела" није, заправо, одгајивачница, фарма коња?
Или се у новије време употребљава у том значењу?

[delboj]

Da probam da se našalim, kojih antilopa?
Ima ih raznih.
Sa Vikice:
"Razlike u visini i težini između vrsta antilopa velike su. Raspon visina je od 20 cm do 180 cm, a raspon težina od 1 kg do 950 kg."

Meni krdo antilopa više "leži" od stada.

А крдо или стадо лама? Нпр. никако не иде стадо камила, ту мора крдо. Али већ за ламе нисам сигуран.

[Бруни]

Што, јел зато што дају вуну? Мислим да је свеједно с обзиром да ми немамо ламе, нити било какву традицију која их укључује, па самим тим нисмо формирали речник. Мада, пошто су веће од оваца, можда бих пре ипак крдо.

[delboj]

Па не знам, сретао сам да користи и стадо и крдо за ламе. Ламе су домаће животиње.

[Зоран Ђорђевић]

Па не знам, сретао сам да користи и стадо и крдо за ламе. Ламе су домаће животиње.

Мени је природније стадо. Крдо бих употребио за веће и дивљије животиње.

[Јуро Дива]

Поздрав,
не бих да отварам нову тему него да се надовежем на ову.
Прилично сам сигурна да коњи живе у крдима. Али, читајући приповетку  Чингиза Ајтматова "Збогом Гуљсари" (превод  са руског Зорана Аџемовић)  стално наилазим на овакве реченице:
"Сипао је игличаст снег. Завлачио се у гриву, отежавао реп, лепио очи. Чопор се узнемирио. Коњи су се прибијали један уз другог, дрхтећи."
Ишла су стада оваца, чопори коња, ишле су натоварене камиле и коњи…"
На једном месту пише:
"И што је брже јурио враћајући се у стадо, то се више свиђао свом газди …"
Да не буде забуне, у свим наведеним реченицама ради се о коњу који се зове Гуљсари.
Ово са чопором и стадом ми јако смета и сваки пут се изнервирам кад прочитам  , а реч чопор је на свакој другој или трећој страни.
Књига и стил Ајтматова ми се јако допадају, чак сам размишљала да поклоним другарици за рођендан, али како са оваквим грешкама у превођењу?
Ради се о овој књизи:
https://www.goodreads.com/book/show/43922449-prvi-u-itelj-zbogom-guljsari
Видим да постоји и Радово издање, библиотека "Реч и мисао" из 1969, можда га је неко други превео, било би занимљиво упоредити преводе. А можда неко има књижицу у кућној библиотеци?

[delboj]

Problem je što u ruskom nema takve razlike između tih riječi kao u srpskom u zavisnosti od toga kakve su životinju u pitanju.