Крдо, или стадо?

[Срећко Петровић]

Ћерка ме упита да ли се за "скуп" крава каже "стадо" или не? Иако сам Шумадинац и краву нисам гледао само на сликама, нисам знао одговор - сигуран сам да бизони живе у крдима, али (њима сличне и сродне) краве…?

Следећа питања су ме покосила - како се  назива "скуп" срна/срндаћа и "скуп" кошута/јелена - ето пар питања једне осмогодишњакиње, ако може неко да помогне збуњеном родитељу. [osmeh]

[dan555]

Ako smem kao potpuni laik da kažem, mene krdo asocira na divlje životinje, a stado na domaće.

[Đorđe]

HJP kaže sasvim slično [osmeh]:

kȑdo sr 〈G mn kȓdā〉

1. zool. veći broj krupnijih životinja ili divljači koje se zajedno kreću (goveda, jeleni, srne)
2. pren. pejor. mnoštvo, masa podložna utjecajima, koja se ponaša neorganizirano, nasilno, bezglavo

stȁdo sr 〈G mn stȃdā〉

1. a. više domaćih životinja koje se izvode na pašu [stado koza; stado ovaca] b. zajednica nekih divljih životinja iste vrste koje zajedno žive [stado muflona]
2. pren. vjernici jedne crkve; pastva
3. pejor. gomila ljudi koji nekritički slijede koga, kreću se ili idu za kim [slijediti kao stado]

Kako vi izgovarate stado? Na HJP daju kratkosilazni, ali ja izgovaram s dugosilaznim.

[Шоми]

Биће, ипак, једино стадо крава, а крдо јелена, срна и сл. Значењска разлика која се уноси међу појмове стадо и крдо јесте да ово прво неко надзире, чува, док је ово друго скуп животиња у дивљини које нико не надзире.

Reči čopor, krdo i stado posebna su priča. U jednoj ukrštenici, naime, stajalo je: „krdo, čopor”, a jedino moguće rešenje, kad se pravilno popune sve reči uspravno, bilo je — stado. Kao da te reči u našem jeziku znače isto, kao da tu ne postoje baš nikakve semantičke razlike. Pre svega, krdo i stado razlikuju se po tome što prva reč (krdo) označava veći broj životinja koje se drže ili pasu zajedno u slobodnom prostoru, dok druga (stado) označava uglavnom — „veći skup domaćih životinja preživara, obično iste vrste, koje zajedno pasu i koje su pod nadzorom jednog čuvara (pastira)”. Differentia specifica ovde je upravo nadzor, čuvanje. Krdo niko ne čuva, dok se stado čuva, nadzire. Otuda i prenesena značenja tih reči: stado — vernici koji imaju svoga „pastira” (pastora, sveštenika), a krdo — raspuštena gomila ljudi bez ikakve kontrole. Zamena ovih dveju reči u tom smislu nemoguća je, pa nam i to govori da se radi o rečima s različitim značenjima u današnjoj upotrebi. I hungarizam (reč mađarskog porekla) čopor razlikuje se danas donekle od reči krdo. Ta su se dva sinonima, dakle, semantički izdiferencirala, što se može zaključiti i po njihovoj upotrebi u vezama s drugim rečima. Tako se obično govori čopor vukova, čopor pasa, čopor (divljih) svinja, ali ne i čopor bivola, čopor krava, a pogotovo ne — čopor ovaca. Kao da se u reči čopor oseća neki značenjski prizvuk agresivnosti i krvožednosti i sl. Ali ako se čopor i krdo i mogu nekako dovoditi u vezu kao sličnoznačnice, ni u kom slučaju ne bi ih, bar ne u negovanom jeziku, trebalo značenjski izjednačavati s rečju stado. Nerazlikovanje i izjednačavanje semantički već jasno izdiferenciranih reči utire put leksičkom siromašenju jezika, čemu, kako smo videli, doprinose i sastavljači ukrštenica.

[Шоми]

Kako vi izgovarate stado? Na HJP daju kratkosilazni, ali ja izgovaram s dugosilaznim.

Шестотомник даје оба, и ста̏до и ста̑до, а ја, као и ти, изговарам с дугосилазним.

П. С. Ста̏до мени много више нагиње ка аористу 1. л. јд. гл. ста̏ти са изостављеним крајњим х: ста̏до’. [osmeh2]

[Đorđe]

Ne bih se baš dokraja složio sa Šipkom.

Pre svega, krdo i stado razlikuju se po tome što prva reč (krdo) označava veći broj životinja koje se drže ili pasu zajedno u slobodnom prostoru, dok druga (stado) označava uglavnom — „veći skup domaćih životinja preživara, obično iste vrste, koje zajedno pasu i koje su pod nadzorom jednog čuvara (pastira)”.

Nije tačno, jer i stado takođe označava „veći broj životinja koje se drže ili pasu zajedno u slobodnom prostoru“, tj. kako Anić definira i daje primer: „zajednica nekih divljih životinja iste vrste koje zajedno žive [stado muflona]“.

Differentia specifica bi, pre nego nadziranje ili čuvanje (ah, kako je zgodna pravoslavna lingvistika [roll]), bila „veličina“ i „divljačnost“ — kako navodi Anić, krdo je „veći broj krupnijih životinja ili divljači“, a stado — „više domaćih životinja koje se izvode na pašu“. Tj. ono što je intuitivno kao izvorni govornik primijetio i Dan.

[J o e]

кр̏до и кр̑до с
а. већи број животиња, обично истоврсних, које пасу заједно, стадо. — Је ли хајдук ил’ ухода турска што уходи свилоруна крда? Маж. И. Овде су махом испаше по којима се виде крда шарених крава, оваца и свиња. Уск.
6. уопште већи број животиња, риба и сл. које се држе заједно. — Догодило се више пута да је . . . обијесно
крдо дупина сврнуло на проласку у залив. Наз. Буди ме страшна рика. Као да је читаво крдо јелена под самим прозорима. Пол. 1957.
в. погрд. већи, обично неорганизовани скуп људи, гомила. — Дочекат ћемо ми њега и његово крдо како им доликује. Цар Б.
г. фиг. велик број, мноштво било чега, гомила. — Дјела данас стоје, не .. . голих ријечи крда. Кост. Д. Као да му и овог раног јутра иду поново усусрет сва она крда тамних облака. Бар.

[Đorđe]

Znači, manje-više su sinonimi, u stvari.

Dibidus su mi zanimljivi ti akcenti — kȑdo i kȓdo, stȁdo i stȃdo. [osmeh2]

[Stoundar]

Ne sjećam se da sam ikada čuo taj izgovor s dugosilaznim (kod mene ide kratkosilazni i u jednoj i u drugoj riječi), a i mene krdo asocira više na divljaštvo nego stado.

[Duja]

Ne sjećam se da sam ikada čuo taj izgovor s dugosilaznim (kod mene ide kratkosilazni i u jednoj i u drugoj riječi), a i mene krdo asocira više na divljaštvo nego stado.

Kao Stoundarov zemo, pridružio bih se kratkosilaznom stadu. Definitivno jesam čuo stȃdo, ali pretežno u Srbiji; kȓdo baš i ne.

[Часлав Илић]

Ето ти га сад, мени у глави само кр̏до и — ста̑до.

[Срећко Петровић]

Ako smem kao potpuni laik da kažem, mene krdo asocira na divlje životinje, a stado na domaće.

Да, и ја сам се повео том логиком, али ме збунило када сам повезао да за нпр. дивокозе не приличи друга реч до стадо; Ђорђе је поменуо и муфлоне, а можда би слично било и за импале, антилопе итд. (али ово не кажем са сигурношћу).

Онда сам покушао да направим аналогију са кравама сродним биволима, бизонима, али није вредело.

Интересантно је ово што је навео Џо -

6. уопште већи број животиња, риба и сл. које се држе заједно.

За краве и ђене-ђене, али за рибе… мислим стварно, крдо шарана и крдо пастрмки  [osmeh2]

Успут, не знам да ли су дупини/делфини из наведеног примера уопште рибе?    Мало сам био непажљив на часовима биологије  

И офтопик - свега ти, Ђорђе, шта је "православна лингвистика"?  [osmeh2]

[Соња]

Успут, не знам да ли су дупини/делфини из наведеног примера уопште рибе?  [emb1]

Ц. Сисари су.

[Соња]

Нема то везе са дивљошћу или питомошћу. У мом мозгу крда су одувек скупине крупне (рогате) стоке или „нестоке“ (и коња, свиња, газела…), а стадо је скупина оваца, коза (дивљих или питомих, потпуно небитно) и сл. ситнијих. Ево и колега каже: крдо је за велике папкаре или копитаре, а стадо за мале папкаре.
Е, сад, то што паства (дозвољава да) бива стадо… тема је неке друге дискусије (у коју се, надам се, нећемо (опет) упуштати) .

[dan555]

E da, krdo konja, a ne stado konja. Biće da je ipak veličina presudna.
Nije mi to palo na pamet.