Аутор тема: Hermione Granger  (Прочитано 9596 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.861
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #15 : 8. 07. 2012. у 22.02 »
Pa ne znam, kad bi se radilo o nekoj stvarnoj i savremenoj osobi, verovatno bi bilo tako kako ti kažeš (Kao što Huana zovem Huan a ne Jovan, npr.). Ali, Horacije Nelson nekako baš i nije savremen…
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.062
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #16 : 8. 07. 2012. у 22.20 »
Naravno, možemo raspravljati da li je trebalo izuzeti Nelsona, ali to su samo pojedini slučajevi, dok Prćić uglavnom razmatra transkripciju generičkog imena.

Ван мреже Бојан Башић

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 260
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #17 : 9. 07. 2012. у 13.00 »
Рон Весли је, као што већ рекох, у последњој књизи исправљен у Визли.

E tek je TO najveći idiotluk od svih mogućih idiotluka. U ciklusnoj knjizi prepravljati ime stalnog lika, sve i da si ga najpogrešnije na svetu transkribovao, da se zove Run Vijaslaj? Keca zalepiti i prevodiocima i urednicima i izdavaču.

To nije strašna stvar, jer je izdavač za sedmu knjigu bio različit od izdavača za prvih šest, i pritom je imao u planu da, nakon izdanja sedme knjige, izda i prvih šest pod svojim okriljem, uz korekcije teksta. Pod korekcijama se prvenstveno misli (po obrazloženju samih prevodilaca) na to da su, nakon raspleta u sedmom delu, mnoge stvari iz serijala dobile novu perspektivu, i da to omogućava bolji prevod. Prezime Vizli, naravno, ne spada u opis iz prethodne rečenice — ali ako se već sve knjige reizdaju, i ako se tom prilikom već unose korekcije u prevod — ne vidim problem ni da se koriguje ovo prezime, kad su već sami prevodioci zaključili da može i bolje od prvobitne varijante.

Što se tiče imena Hermiona, mislim da bi je trebalo pominjati baš u tom obliku, a ne prekrštavati u Hermajoni. Prilikom prevoda izmišljenih likova prevodilac ima slobodu da imena prilagodi, a ne da se zakači za transkripciona pravila kao pijan za plot. (Dakle, ja ne sporim da je Hermajoni jedina ispravna tranksripcija — ali sporim tezu da je ovo u domenu transkripcionih pravila.) Ako bi bilo nužno izmišljene likove prenositi u srpski jezik onako kako kažu transkripciona pravila, onda bismo imali Donalda Daka, a ne Paju Patka (doduše, imamo i Mikija Mausa — ali ne kažem da se transkripciona pravila nikada ne koriste, samo kažem da se ne koriste nužno; a čak i Miki Maus jeste bio Mika Miš svojevremeno).

U serijalu se pojavljuje i lik Horacije Pužorog, u originalu ’Horace Slughorn’. Smatram da je ovakva adaptacija imena sasvim dobra. Prvo, valjda se niko ne zalaže da mu prezime na srpskom glasi (prema transkripcionim pravilima) Slaghorn, zar ne? A ako mu je prezime već prilagođeno srpskom jeziku, bilo bi prilično bez veze ime transkribovati po engleskom izgovoru, kada je ono zapravo latinsko ime koje ima svoju ovdašnju varijantu. Štaviše, englesko poreklo imena ovde je prilično nebitno, a prevodom ovakvim kakvim je stavlja se akcenat na latinsko poreklo imena, na zajedničko ime sa starorimskim pesnikom kod nas poznatim upravo pod imenom Horacije (a lik iz knjige čak i fizički podseća na njega, ne verujem da je to slučajnost). Da smo ovo ime preuzeli u obliku Horas Slaghorn, svi ovi aspekti bili bi potpuno izgubljeni.

Slična stvar je i sa Hermionom (o Horaciju sam pričao samo zbog toga što sam na njegovom primeru mogao malo upečatljivije da ilustrujem suštinu). Ako bi se ime transkribovalo kao Hermajoni, time bi se na silu naturala informacija da je u pitanju englesko ime, a nekako mi deluje da to nije naročito relevantno. (Tim pre što je Roulingova nazvala Hermionu prema liku iz Šekspirovog dela Zimska bajka; nešto ne verujem da se u srpskom prevodu tog dela pojavljuje izvesna Hermajoni.) Ako Hermionu i prekrstimo u Hermajoni, šta ćemo s nizom drugih likova: pomenuti Pužorog, zatim Okovgrom, nastavnica Mladica (predaje herbologiju), Ludooki Ćudljivko, Crvorep, Šaponja, Mesečko…?

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #18 : 9. 07. 2012. у 20.07 »
To nije strašna stvar…

Jeste strašno ako prva izdanja K-Š ili Š izađu prepuna grešaka, pa brže-bolje čitaocima treba izbiti nove pare iz džepa "drugim, ispravljenim i dopunjenim izdanjem", ali "to nije strašna stvar" kad je posredi Hari Poter i to posle - koliko? - desetak godina, pri čemu imamo samo izdavačevu časnu reč da će tih revidiranih verzija uopšte i biti? Neka su mi tu merila nejasna.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.254
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #19 : 9. 07. 2012. у 21.07 »
Да, и те како има смисла то што говориш. [da]
Ako Hermionu i prekrstimo u Hermajoni, šta ćemo s nizom drugih likova: pomenuti Pužorog, zatim Okovgrom, nastavnica Mladica (predaje herbologiju), Ludooki Ćudljivko, Crvorep, Šaponja, Mesečko…?
Само што Хермиона није превод енглеског Hermione, већ некаква адаптација, док су други примери које си набројао очигледни преводи.
(Tim pre što je Roulingova nazvala Hermionu prema liku iz Šekspirovog dela Zimska bajka; nešto ne verujem da se u srpskom prevodu tog dela pojavljuje izvesna Hermajoni.)
И био си у праву: http://static.limundoslike.com/originalslika-7928856.jpg :D

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.227
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #20 : 9. 07. 2012. у 21.21 »
Како није превод? То је облик који ми познајемо посредством грчко-латинске фонологије, исто као Elizabeth → Јелисавета, Peter → Петар, John → Јован и сл. Пошто су то српски облици тих имена, онда тај поступак називамо превођењем, мада уистину израз није најпрецизнији.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.254
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #21 : 9. 07. 2012. у 21.28 »
Извињавам се. :blush:

Ван мреже Бојан Башић

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 260
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #22 : 9. 07. 2012. у 23.18 »
Jeste strašno ako prva izdanja K-Š ili Š izađu prepuna grešaka, pa brže-bolje čitaocima treba izbiti nove pare iz džepa "drugim, ispravljenim i dopunjenim izdanjem", ali "to nije strašna stvar" kad je posredi Hari Poter i to posle - koliko? - desetak godina, pri čemu imamo samo izdavačevu časnu reč da će tih revidiranih verzija uopšte i biti? Neka su mi tu merila nejasna.

Ključna razlika je: promena izdavača. Ne vidim nikakav ni pravni, ni moralni razlog da se nov izdavač drži politike koju je postavio prethodni. „Evro-Giunti“ je komotno mogao čak i da iskulira Roganoviće i unajmi potpuno desetog prevodioca, prosto obrazlažući da nije zadovoljan prevodom prvih šest knjiga; mogao je takođe da iskulira i npr. dosadašnji stil korica i napravi nešto sasvim deseto (kao svojevremeno, čini mi se, „Politika“), i da ne nabrajam dalje.

Ako praviš paralelu sa K-Š, zamisli da „Prometej“ izda prvo izdanje tog rečnika (kao što jeste izdao), a potom recimo „Evro-Giunti“ izda sledeće izdanje. Ako je prvo izdanje zaista bilo prepuno grešaka a „Evro-Giunti“ to poispravljao, ne vidim da se išta može zameriti „Evro-Giuntiju“, može samo „Prometeju“. Ako su pak izmene u novom izdanju kozmetičke prirode, ali dovoljne da odstupe od „Prometejeve“ trase — na primer, drugo izdanje je drugačijeg formata nego prvo, pa ih ne možeš staviti na policu jedno do drugog da čine vizuelnu celinu — onda ne treba pljuvati „Prometej“, ali opet ne vidim osnova ni za kritiku „Evro-Giuntija“.

Drugim rečima: u redu je očekivati da neko bude konzistentan sam sa sobom, ali mislim da je potpuno nerealno očekivati konzistentnost u svemu između različitih izdavača. Dakle, od onih tvojih packi koje si delio pre nekoliko poruka, mislim da su je zaslužili jedino prevodioci (jer jedino oni nisu bili konzistentni sami sa sobom), i to samo ako je promena transkripcije bila njihov izbor (a ne izbor izdavačke kuće — što je takođe moguće). Eventualno bi se packa mogla udeliti još i „Narodnoj knjizi“, što nije dovršila započet posao, no tu ipak ne znamo sve okolnosti.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #23 : 10. 07. 2012. у 00.05 »
Prvo, u romanima je svaka izmena transkripcije/prevoda nefaktografskog imena (ličnog, geografskog, mitološkog, kakvog god) kozmetička po prirodi. Teoretski, da su izdavač, urednici i prevodioci tako želeli, mogli su da nazovu Harija Potera "Sozontije Hadži-Nićiforović" (sem ako autorka nije dala neku ugovornu klauzulu tim povodom).

Drugo, novo izdanje stare (već postojeće) knjige i nova "epizoda" u ciklusnom romanu nisu ista stvar. Sedma knjiga je trebala da čini celinu s postojećih šest, pa je TEK ONDA trebalo pristupiti kreiranju "luksuznog izdanja za kolekcionare", tvrd povez, koferčići, dopunski CD-ovi i DVD-ovi, faksimil Roulingicinog autograma, sve živo - sa revidiranim i doteranim prevodom.
« Последња измена: 10. 07. 2012. у 00.09 Farenhajt »

Ван мреже Бојан Башић

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 260
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #24 : 13. 07. 2012. у 14.12 »
Drugo, novo izdanje stare (već postojeće) knjige i nova "epizoda" u ciklusnom romanu nisu ista stvar.

Upravo ti si izvukao hipotetički primer sa K-Š, te sam se ja na njega nadovezao. Inače, slažem se da analogija nije dobra.

Uglavnom, vratimo se na konkretan slučaj. Ja, dakle, zastupam tezu da nov izdavač nije dužan da nastavi kozmetičku liniju prethodnika. Sva odgovornost zašto nije izašla sedma knjiga kozmetički konzistentna s prvih šest leži na Narodnoj knjizi — oni su postavili tu kozmetičku trasu, i jedino je od njih bilo realno očekivati da je dovrše (a razlozi zašto to nisu učinili mogu biti realni, ili mogu biti glupi; u to već ne zalazim). No, pošto su izgubili licencu, licencu je kupio drugi izdavač, koji ima puno pravo da knjige kozmetički dotera u skladu sa svojim preferencijama.

Teoretski, da su izdavač, urednici i prevodioci tako želeli, mogli su da nazovu Harija Potera "Sozontije Hadži-Nićiforović" (sem ako autorka nije dala neku ugovornu klauzulu tim povodom).

E, ovo ti je dobar primer. Da je Narodna knjiga u svojim izdanjima prvih šest knjiga Harija nazvala Sozontije Hadži-Nićiforović — potom posle šeste knjige izgubila licencu, koju je onda otkupio Evro-Giunti — da li bi Evro-Giunti imao obavezu (pravnu, moralnu, svejedno) da glavnog junaka i dalje zove Sozontije Hadži-Nićiforović? Ili ima potpuno pravo da kaže: „Znaš šta, u sedmoj knjizi glavnog junaka lepo ćemo nazvati Hari Poter, a potom ćemo i prvih šest knjiga objaviti kako bi postojao usklađen komplet, i baš nas zabole uvo kakva je bila politika Narodne knjige pre nas“?

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.254
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #25 : 16. 04. 2022. у 21.03 »
А колико да будемо толерантни према дистрибутерском преводу Чудесна судбина Амелије Пулен? Претпостављам да је посреди грешка; чисто сумњам да је дистрибутер хтео да преведе име. За разлику од Хермионе, не постоје књиге по овом лику, уз то је на кабловским каналима прекрштена у Амели. Све је чешћа пракса да се (лоши) дистрибутерски преводи мењају (Ја у љубав верујем → Нотинг Хил, Има нешто у вези Мери → Сви су луди за Мери, Згодна млада → Одбегла млада итд.).

Паде ми на памет превод серије Округ Оранж на Б92 пре неколико година. Преводилац је у свим деловима овај топоним транскрибовао правилно, Оринџ, сем у уводној шпици. У каснијим епизодама се чак окуражио и да наслов серије промени у Оринџ, иако је у промотивном споту и програмској шеми писало, јелте, Оранж.

Треба ли инсистирати на правилној транскрипцији, с обзиром да се ради о два различита имена? Како би, рецимо, гласио назив чланка на Википедији? Досад је била пракса да се наслови филмова и серија с правописним грешкама исправљају (поменути Округ Оранж у Округ Оринџ и сл.).

Клајново мишљење од пре десетак година:
Цитат
Сматрам да би преводиоци морали увек да се држе Правописа (односно, у случају имена као што је Џоунс, Прћићевог транскрипционог речника). Одступање у односу на „званични дистрибутерски превод“ не би требало да представља сметњу, и због преусмерења о коме Ви говорите, а и зато што би се разлике односиле највише на једно или два слова.“

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.254
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Hermione Granger
« Одговор #26 : 29. 05. 2022. у 16.25 »
Тек сад видим да се т. 197д Правописа бави овим:

Цитат
На имена из живих језика не примењује се граматичка адаптација какву смо видели у облицима имена из класичних језика. Ипак се у некој мери и даље граматички прилагођавају имена женског рода. Адаптација у неким случајевима захвата и номинатив, на тај начин што се успоставља завршно , схваћено као наставак; примену тога поступка често видимо нпр. у француским именима, и то не само женским антропонимима него и у именима покрајина и река: Жанеша, Жаклина, Брижиша, Рона, Марна, Шампања, Бретања. У другим случајевима номинатив остаје неприлагођен, али се наставци женског рода појављују у промени, нарочито у дативу и присвојном придеву: Агнес – Агнеси – Агнесин, Кешрин – Кешринин, Франсоаз – Франсоази итд. Овакво делимично прилагођавање примењује се и на већ разматрана старогрчка женска имена ако у номинативу остану неадаптирана: Сапфо – Сапфин, Клио – Клије – Клији и сл. Системска адаптација примењује се нешто изразитије на словенска имена.

Не могу из овога да докучим да ли се таква пракса обесхрабрује или не, али ми делује архаично. Имамо Жистин Енен а не Жистина, Амели Моресмо а не Амелија итд. Наведите ми неке противпримере.

Тагови: