Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Језик је огледало душе / Одг.: Србификатори
« Последња порука Алекса 4. 06. 2022. у 14.23 »
Цитат
у општим цртама служила за представљање превода видео-игара (и, можда, неких других медијских производа) на српски

Dobro sam razumeo izvorni zadatak i ukazao da nije ispunjen.
Nit prevoda, nit transkripcije.
Nisam zadovoljan.
2
Језик је огледало душе / Одг.: Србификатори
« Последња порука Kostov 4. 06. 2022. у 13.59 »
Pregledao sam sajt.
Igrice Counter strike i GTA nisu niti prevedene, niti je urađena transkripcija naslova.
Isto se odnosi na razvojni tim, izdavače i platforme.

У неким случајевима то је намјерно.
3
Језик је огледало душе / Одг.: Србификатори
« Последња порука Алекса 4. 06. 2022. у 00.10 »
Pregledao sam sajt.
Igrice Counter strike i GTA nisu niti prevedene, niti je urađena transkripcija naslova.
Isto se odnosi na razvojni tim, izdavače i platforme.
4
Транскрипција / Одг.: Hermione Granger
« Последња порука Rancher 29. 05. 2022. у 16.25 »
Тек сад видим да се т. 197д Правописа бави овим:

Цитат
На имена из живих језика не примењује се граматичка адаптација какву смо видели у облицима имена из класичних језика. Ипак се у некој мери и даље граматички прилагођавају имена женског рода. Адаптација у неким случајевима захвата и номинатив, на тај начин што се успоставља завршно , схваћено као наставак; примену тога поступка често видимо нпр. у француским именима, и то не само женским антропонимима него и у именима покрајина и река: Жанеша, Жаклина, Брижиша, Рона, Марна, Шампања, Бретања. У другим случајевима номинатив остаје неприлагођен, али се наставци женског рода појављују у промени, нарочито у дативу и присвојном придеву: Агнес – Агнеси – Агнесин, Кешрин – Кешринин, Франсоаз – Франсоази итд. Овакво делимично прилагођавање примењује се и на већ разматрана старогрчка женска имена ако у номинативу остану неадаптирана: Сапфо – Сапфин, Клио – Клије – Клији и сл. Системска адаптација примењује се нешто изразитије на словенска имена.

Не могу из овога да докучим да ли се таква пракса обесхрабрује или не, али ми делује архаично. Имамо Жистин Енен а не Жистина, Амели Моресмо а не Амелија итд. Наведите ми неке противпримере.
5
Mislio sam da smo o tome već raspravljali, ali sve što mogu da nađem je da se Stoundar toga dotakao:
Unosi li P 10 kakve izmjene u ekvivalente tačaka 57 i 103d iz P 93? Na kraju tadašnje rasprave bilo je nejasno kako razlikovati prozirne od neprozirnih složenica, npr. slaže li se P 93 sa Klajnovim prijedlogom Ziddojče cajtung.
…iz čega se da zaključiti da je propisano jedno ⟨d⟩. Ja bih takođe pisao sa dva.

RTS je dosledno nedosledan[kuku]
Цитат
Zidojče cajtung: Erdogan je novi Cezar
List Ziddojče cajtung navodi da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otkrio novu formu "cezarizma
6
Синтакса / Одг.: Predikativne rečenice
« Последња порука delboj 22. 05. 2022. у 12.19 »
Аутори уџбеника ово објашњавају тиме да зависна реченица може вршити функцију предикатива као именског дијела предиката, а да је посебна реченица у наведеном примјеру добијена увођењем личног глаголског облика (сам тражио). Е сад, да ли су они на своју руку измислили ове реченице као посебну врсту, то ја не могу да знам. Било како било, оне су остале и у овогодишњем донекле другачијем издању тог уџбеника.
7
Транскрипција / Транскрипција удвојеног сугласника
« Последња порука abzec001 19. 05. 2022. у 17.31 »
Немачки придев süddeutsche (јужнонемачки) у nашој шптампи се транскрибује без једног од два суседна слова d. Тако се и изговара, мада се то теже примећује. Да ли је то у реду или треба писати оба d?
8
Правопис / Одг.: Мнење или мњење?!
« Последња порука Father Jape 27. 04. 2022. у 13.44 »
Nedavno se navršilo 65 godina Politikinog Kulturnog dodatka, pa se u skladu s tim i Rada Stijović u rubrici Slovo o jeziku osvrnula na neke od jezičkih saveta iz 1957. godine.

Apropo mnjenja i mnenja veli ovo:


Норма је донекле попустила када је у питању глаголска именица од мнити. У Језичким поукама стоји да је у њему јотовање обавезно па је стога правилан само облик мњење. Међутим, данашњи Правопис каже да је то препоручен облик, али да се због потребе разједначавања нагомиланих меких сугласника (њ–њ) допушта и облик мнење.


(Jezičke pouke su bile rubrika u časopisu Naš jezik.)
9
Семантика и етимологија / Одг.: Нидерландија
« Последња порука Rancher 22. 04. 2022. у 19.04 »
Видим да се на сајту Министарства спољних послова користи нови назив Есватини, као и у медијима поводом недавне посете званичника из те земље. Исто је и на Википедији. На Гугл мапама на српском је још увек Свазиленд.
10
Интерпункција / Дијакритике у српском језику
« Последња порука Fensokratica 20. 04. 2022. у 23.28 »
Поштовање, драги људи — имам питање у вези дијакритика у нашем језику. Може ли неко да објасни које све дијакртичке знакове можемо приметити да се користе у српском језику? Из онога што знам, видео сам да постоји девет (9) дијакртика, а то су:
  • акценти — традиционална четворка:
    • [◌̏] краткосилазни
    • [◌̀] краткоузлазни
    • [◌̑] дугосилазни
    • [◌́] дугоузлазни

  • [◌̄] постакценатска дужина
  • [◌̂] генитивна дужина
  • [◌̆] знак краткоће — у стручној лингвистичкој литератури, у науци о књижевности и сл. краткоћа самогласника означава се наведеним знаком, који се пише изнад самогласничког слова: Ӑ ӑ, О̆ о̆, Ӗ ӗ, Й й, Ў ў
  • [◌̈] трема — над словом р означава да је сонант р, иако је у суседству са самогласником — самогласничког карактера: гр̈оце
  • [◌̥] знак „прстен испод” — у стручним лингвистичким текстовима алтернативни знак „треме” је прстен испод слоготворног слова за обележавање сугласника, нпр. испод р, л, м, н (у ћирилици због техничких разлога уз р прстен може сместити при дну десне стране словног стуба): р̥ђа, вл̥к, М̥боја, Ибн̥.
Ако неко зна за било који други дијакртик, молим Вас да у кратке црте објасните где се и кад се користи и такође приложити валидан пример. Што се тиче последњих три горе наведених дијакритика, да ли неко може да покаже (линкује) неки документ у коме се детаљније објашњавају, а да није Правопис српског језика Матице српске. Тражио сам свуда по интернету више информација о њима, међутим, нисам нашао  ништа.
Странице: [1] 2 ... 10