Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => Тему започео: alfaholic у 19. 08. 2019. у 11.03
-
Pozdrav svima,
Često se čuje ova rečenica: čuvajmo srpski jezik. Ja se uvek zapitam od čega to da ga čuvamo i kakva mu to opasnost preti.
Ono što mene najviše fascinira je činjenica da ovakvi predlozi dolaze vrlo često iz struke, od ljudi koji bi trebalo da razumeju da je jezik živ, da se neprestano menja, da on spada u društvene a ne prirodne nauke i da za njega kao takvog ne postoji, u kosmičkom ili bilo kom drugom objektivnom smislu, ispravno ili pogrešno.
Na moje pitanje zašto uopšte postoji jedna ovakva ideja uvek dobijem sličan odgovor koji se snažno oslanja na tradiciju, iako je meni lično jezički nacionalizam primereniji naziv.
Kakva su vaša razmišljanja?
-
od ljudi koji bi trebalo da razumeju da je jezik živ, da se neprestano menja
То би требало, али како ће добијати паре за пројекте, продавати нормативне приручнике, па и – што каже Мате Каповић – стицати научна звања ако се не представе као једини арбитри језичких промена? Сетимо се и оне кампање „Негујмо српски језик“, на коју су поарчили силне новце – ни за шта.
Na moje pitanje zašto uopšte postoji jedna ovakva ideja uvek dobijem sličan odgovor koji se snažno oslanja na tradiciju, iako je meni lično jezički nacionalizam primereniji naziv.
Овде није толико у питању национализам колико то прво – традиционализам, а с њим и пуризам. Оно што је првобитно, старо – често и изанђало, архаично, неупотребљиво – то је једино добро; свака иновација је лоша. Каповић сјајно пише о томе у књизи „Чији је језик?“.
-
Ima onaj vic u kome pita sin crv tatu crva zašto neki drugi crvi žive u jabuci, a oni u izmetu. Na to mu tata odgovara: "Pa zato, sine, što je ovo naša otadžbina."
Tradicija je mač sa dve oštrice. Ono što mene najviše zabavlja je činjenica da su vrlo retki svesni da bi Car Dušan bio skoro totalno nerazumljiv kada bi se pojavio sada ovde među nas da nam nešto važno saopšti.
-
A postoji i Jeziku je svejedno (Sarić, Starčević, Kapović).
http://www.sandorf.hr/blogitem.php?item_id=269&tag=Jeziku%20je%20svejedno&type=4
-
Кажеш: Ja se uvek zapitam od čega to da ga čuvamo i kakva mu to opasnost preti. Пропустио си да питаш: зашто да га чувамо?
На сајту "Политике", листу који је некад био узор лепог говора, освануо је јуче овакав наслов: http://www.politika.rs/scc/clanak/436176/Vucic-potvrdio-da-je-od-Kitarovic-trazio-ne-koristi-izraz-velikosrpska-agresija#?
Језик мора да се мења, усклађује са променама у друштву, са долажењем на свет нових производа и услуга, новог начина комуникација… Али и онда мора да поштује граматичка правила.
Поздрав од староседеоца - http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?action=profile;u=13
-
Ima onaj vic u kome pita sin crv tatu crva zašto neki drugi crvi žive u jabuci, a oni u izmetu. Na to mu tata odgovara: "Pa zato, sine, što je ovo naša otadžbina."
Има и онај виц кад се Мађарица поверава комшиници Српкињи:
- "Моја муж је лоше у кревету".
- "Мислила си - мој муж"?
- "Не, твој је добар, него моја."
Мађари немају родове, а акценат им је увек на првом слогу, па су ретки они које не можеш да провалиш.
-
Кажеш: Ja se uvek zapitam od čega to da ga čuvamo i kakva mu to opasnost preti. Пропустио си да питаш: зашто да га чувамо?
Da, "zašto" je vrlo dobro pitanje. Podseća me na one koji se snažno bore protiv modernih tehnologija, a u isto vreme imaju stakla na prozorima i tekuću vodu u česmi. Ili one koji su glasni protivnici "zapada" sa likom Putina na majici, a onda svakodnevno obilaze ambasadu upravo neke zapadne države držeći iPhone u džepu i vozeći nemački automobil.
-
Od koga ga čuvamo? Od uništavanja. Nažalost, trenutno niko ne primjenjuje bilo šta što bi moglo dati neke rezultate.
-
Od koga ga čuvamo? Od uništavanja. Nažalost, trenutno niko ne primjenjuje bilo šta što bi moglo dati neke rezultate.
A kako se uništava jezik?
-
A kako se uništava jezik?
Неприкладна реч је "уништавати". Ја бих направио грубо поређење да се према језику односимо немарно, безосећајно, као према рекама и потоцима. .
Језик се не уништава, али се упрошћава, вокабулар просечног човека се редукује на неопходни минимум, нико више не пази како пише. Млади имају сад добре рачунаре, али и даље пишу ошишаном латиницом, ј*** се њима за језик, разумеће га онај коме је то намењено.
-
A kako se uništava jezik?
Па овако како се код нас поступа. Проблем је свијест народа који мисли да правопис није битан и нико се не замара таквим "ситницама".
Прије неколико година сам видио печат који се ставља на свједочанства ученика који нису завршили разред и тамо пише "успијехом"!? А шта онда да очекујемо од незваничне употребе језика?
-
Па овако како се код нас поступа. Проблем је свијест народа који мисли да правопис није битан и нико се не замара таквим "ситницама".
Прије неколико година сам видио печат који се ставља на свједочанства ученика који нису завршили разред и тамо пише "успијехом"!? А шта онда да очекујемо од незваничне употребе језика?
У праву си, народ мисли да правопис није битан, а за њихову једноставну комуникацију и није, па се зато тако и понашају.
Повремено сам на послу имао прилике да исправљам колеге и сараднике, и најчешће сам добијао одговор у стилу: "Ма разумеће они мене и овако." Што је најгоре - били су у праву. Рецимо, једном приликом сам ставио примедбу на записник у коме је писало да је неком састанку присуствовало само пет руководиоца, и они су ме питали шта у том извештају није тачно. После сам дигао руке и исправљао их само кад су то тражили.