Аутор тема: Опет о требати  (Прочитано 1983 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.248
Опет о требати
« : 27. 11. 2015. у 21.50 »
За оне који нису гадљиви: http://www.politika.rs/scc/clanak/344047/Kultura/Treba-li-nam-glagol-trebati

Стварно су полудели с овим „неговањем“ и „чувањем“ српског језика. Да ли је њима потпуно испран мозак? Ево неколико занимљивости:

Цитат
Књижевни језик се учи граматикама
С вра́та̄: архаична представа.

Цитат
Још је Вук Караџић  утврдио […] да [глагол требати] има безличну употребу
И немало пута сам кршио то правило.

Цитат
То, даље, значи да он, тако употребљен, не може имати граматички субјекат у облику номинатива. [—] Нису проблематичне реченице у којим се уз глагол требати јавља именица: а) Мени треба та књига; Мени требаш ти; б) Требам књигу.
Ко разуме, схватиће.

Цитат
Постоји само један случај кад не можемо избећи сукоб правила о употреби реченица с безлично употребљеним глаголом требати – код односних реченица: Та женидба, која је требало да му отвори врата у виши и пријатнији живот, затворила га је и везала заувек. Ово се не може избећи а да се поштује правило о безличној употреби глагола требати.

Читао си приручнике, иначе строге с глаголом требати, који већ тридесет година ипак допуштају конструкције типа човек који је требао да дође? Баци их.

Цитат
често се јављају и конструкције неприхватљиве у српском језику.
Цитат
Кад бисмо променили норму и глаголу требати дозволили личне наставке, он би се понашао као и други модални глаголи: могао би имати допуну у инфинитиву или презенту с везником да, радило би се о простој реченици са сложеним предикатом. Међутим, то норма не допушта, а најлошије решење је управо то да се норма не поштује. Док се норма не промени, морамо тражити начин како да образујемо правилне реченице с овим глаголом

Говорници је моле, лингвисти је преклињу, клече, лију сузе… Не — норма за то не хаје! Остаје горда и неумољива. Кад је тако, лингвисти — куд ће, шта ће — констатују да би најгоре, горе од свега што један језик може замдесити, било не поштовати нормину Промисао.

Цитат
Наравно, некад постоји комуникативна потреба да се субјекат јави на почетку целе реченице; управо та потреба и врши притисак за формирање једног, помињаног, типа неприхватљивих реченица с овим глаголом. Морамо знати да су оне неприхватљиве са становишта књижевнојезичке норме и избегавати да их користимо.

Имаш комуникативну потребу? Авај, то је неприхватљиво. Мораш избегавати такве дрскости. Само слушај шта ти ми саветујемо.

Тагови: