Падежни наставци датива и локатива

[Вања]

Поздрав свима, 

негдје сам прочитао да је падежни наставак за одређени вид придјева у мушком и средњем роду за датив -ом или -ому. Локатив наводно може добити наставке -ом и -оме. Мене овдје занимају наставци -ому и -оме. Да ли је то стварно њихова правилна употреба? Да ли је -ому стварно ограничен само на датив и да ли је -оме заиста ограничен на локатив? Да ли се употребе ових наставака разликују код комшија Хрвата? Да датив и локатив имају различите наставке у овим случајевима да се прочитати у Српској граматици (дио 3) из 1902. Новаковића Стојана. 

[J o e]

Заправо се -ом и -оме, по Новаковићу и нпр. Стевановићу, јављају и у дативу и у локативу, а -ому само у дативу (код ове двојице). Станојчић и Поповић, с друге стране, не помињу -ому, изузев у одељку о дисимилацији: леп-оме : туђ-ему. И Пипер и Клајн само уз -ем сврставају покретно -у, али то наводе као регуларан деклинациони тип, што у претходним граматикама изостаје.

[Mica]

Zdravo svima , imam jedno pitanje u vezi sa sinkretizmom genitiva i lokativa i akuzativa-lokativa u zetsko-raškom dijalektu na kom je pisao Njegoš. U kom je padežu podebljan deo stiha iz ’’Gorskog vijenca’’?

A u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita.

Da li je to lokativ ili akuzativ? Ako je u pitanju odredba mesta, može li to zasigurno biti lokativ u ovom slučaju?
Hvala svima!

[J o e]

Ту је месно (локативно) значење изражено акузативом: у ру̑ке. Мада би могао да буде и генитив у ру́ке̄, само 1) мислим да се обично тако не анализира (треба погледати неко критичко издање ГВ) и 2) локатив изражен генитивом чешћи је у множини.

[Mica]

Hvala, Joe. Nisam uspela da pronađem neku jezičku analizu ’’Gorskog vijenca’’, pa ako iko zna gde bih mogla da pogledam, slobodno mi preporučite, obradovaćete me. 

2) локатив изражен генитивом чешћи је у множини.

Mislim da jeste reč o množini u ’’A u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita’’ (u rukama), zato razmišljam da je u pitanju lokativ, ali iskazan oblikom genitiva.

[J o e]

Па јесте множина, али није генитив: он би гласио рука(х).

Ја знам за старо, ваљда Просветино, издање Горског вијенца с коментарима М. Стевановића и још једног филолога. А требало би да има и новије, с коментарима Радмила Маројевића. Он је објавио и више радова посвећених језику Горског вијенца, доступни су махом на интернету.