„Звежђе“?

[Belopoljanski]

Наравно да не постоје ни *пуће ни *звежђе ни *грађе. Ако су можда и забележене у неком историјском речнику или код неког писца из 19. века, то није обавезујуће за творбену анализу речи. Гледа се језичко осећање (образованог) говорника.

У хрватској литератури, звијежђе и сазвијежђе су синоними, где се прва варијанта узима за обичнију. Мислио сам да, складно томе, и код нас постоји звежђе (бар је ја, због навике, не бих препознао као чудну или неуобичајену, можда само помало архаичну), па ме је овај Џоов цитат зачудио, као и претрага интернета за „звежђе“ која не даје резултате. Каква је ситуација са нашом западном варијантом, „звежђе“ је непостојећа реч што се тиче комплетног српског стандарда?

[J o e]

Па нисмо говорили о хрватском стандарду. Не видим ништа спорно да је тамо то регуларна реч и да се рачуна у творбеној анализи.

[Duja]

U Bosni se govori(lo) isključivo sazv(i)ježđe; zviježđe percipiram kao striktno hrvatski oblik.

Ima još takvih pojmova, za koje se u zapadnoj varijanti koristi jedna leksema sa jatom, a u istočnoj je potpuno drugi oblik. Pada mi na pamet ljepilo, za šta je blesavo normirati ekavski oblik *lepilo, kad ga niko ne koristi. S druge strane, oblik lepak sam, mislim, u ijekavskoj varijanti čuo kao lijepak.

Sećam se (mrzi me da tražim) da sam već pitao za oblik ekavski železo, koji mi je zvučao neobično, pa sam dobio odgovor da se koristi u Srbiji, doduše ređe nego gvožđe.