Infinitiv jeste istorijski nastao dodavanjem na infinitivnu osnovu nastavka -ti, ali pri tom je moglo doći do glasovnih promena, ako se infinitivna osnova završava(la) na suglasnik, tako da se kod takvih glagola (to su svi glagoli na suglasnik + -ti i -ći, ali očigledno i neki na samoglasnik + -ti u infinitivu) infinitivna osnova vidi najlakše vidi iz aorista, jer u njemu nije dolazilo do takvih promena:
- zapeva-ti, zapeva-h, infinitivna osnova zapeva- (svejedno je da li se gleda iz infinitiva ili aorista),
- done-ti, dones-oh, infitivna osnova dones- (vidi se iz aorista),
- pas-ti, pad-oh, infitivna osnova pad- (vidi se iz aorista),
- do-ći, dođ-oh, infinitivna osnova dođ- (vidi se iz aorista).