Извини, али ти се слепље држиш дефиниција речи неко други учесници на форуму, стално пропагирајући како свака мора имати сасвим одређено и прецизно значење, а сад ти наједном не одговара дефиниција из речника̂? Но, можда имаш право да одбациш све ове дефиниције као што ја одбацујем многе наводе из књиге на коју ти, по свему судећи, гледаш као на Свето писмо а ја не могу да је смислим: Речник новијих англицизама, јер је препун некритичких уноса, свакојаких маргиналних израза, чак се усуђујем рећи и хапакаса, барем што се тиче српског језика.
Како ћу уразноличити та значења? Исто као што уразноличавам шта ми означава кеш у рачунарству, шта у банкарству (а нисам приметио да се око тога буниш), иако су речи тек хомографи илити истописнице, или шта ми означава прилог док ручам, шта у граматици, а шта ако идем на неку добротворну приредбу, или шта ми означава столица ако идем у салон намештаја, шта ако идем лекару, шта ако мислим на кровну конструкцију.
И јесте „нек свако бира“, барем што се тиче језикословља. Многи стручни изрази су домаћи, страни су сасвим маргинални (именица [супстантив??], заменица [прономина??], придев [адјектив??], прилог [адверб??], глагол [вербум??], број [нумерус??], речца [партикула??], попридевљавање [адјективизација јако ретко, чешће је прелазак у придеве], поприложавање [адвербијализација опет веома ретко, чешће је прелазак у прилоге], поглагољавање [вербализација??], поименичавање [супстантивизација сам видео можда једном у животу], творба [дериватологија је више куриозитет него употребни израз], род [нема], вид [аспект??], гл. придев, гл. прилог, свршен, несвршен, трајан [нарочито јер имамо и почетно свршене, завршно свршене, трајно свршене глаголе па је бесмислица уводити латинизме]…), а негде је и обратно (суфиксација, префиксација, девербатив и сл. мада је Бабић у својој граматици имао сасвим добре изразе и за ово [одглаголница за ово последње]). Имам брдо те литературе, читао сам и видео са̂м. Није тачно да се страним изразима даје предност.
