Naličje

[Mina]

Nemoj da peglaš ovu bluzu na naličje.

ili

Nemoj da peglaš ovu bluzu na naličju.

[rade]

Преко наличја, мени "на" уопште не иде на том месту

[Duja]

Ne slažem se s Radetom. Meni je sasvim OK na naličje, ali ne *na naličju; na sa akuzativom označava način na koji se nešto radi, a sa lokativom mesto.

Negde smo već pričali na sličnu temu, ali ne mogu da nađem…

[rade]

Али ствар је у томе, да се дати одевни предмет изврће на наличје и пегла се креће ПО том наличју. Не могу да схватим да се нешто пегла НА наличје.

[Duja]

Reč je o načinu na koji se pegla bluza, tj. isto što i ’naizvrat’ (što jeste prilog, ali s očiglednom etimologijom na+imenica u akuzativu). Ovo je relativno marginalna, ali sasvim legalna upotreba akuzativa, kao u plivati na leđa, frizura na šiške, ploviti na vesla.

[Тузор]

Нешто као "опанчићи на кљунчиће, на брич панталоне"? Чини ми се да је било речи о томе на овом форуму, али нисам сигуран…

[Duja]

Pričali smo o svesci na kvadratiće ovde, ali se tu nismo dotakli upotrebe o kojoj pričamo u ovoj temi.

[Бруни]

Ni jedno ni drugo, nego "s naličja".

[Шоми]

Ni jedno ni drugo, nego "s naličja".

И мени само ово звучи.

[J o e]

Али, људи, не питамо се који све предлог можемо да употребимо, него шта је боље: пегати на наличју/наличје.

Ја сам овде, као и Дуја, за акузатив.

[Шоми]

Мени само локатив звучи граматично. Врши се радња на/по нечему, а то је локатив: пеглати на наличју. То није ни упоредиво с хаљина на пруге, свеска на квадратиће/коцкице, колцата на тину-нину и друго, јер ту нема вршења радње, већ акузатив казује само особину, својство.

[J o e]

Али имаш многе прилоге и конструкције (начинске) с акузативом: на силу, намртво, насмрт, наглас, наруку.
Дуја је већ рекао да је значење није месно, тако да и не треба локатив (на нечему).

[Belopoljanski]

Али ствар је у томе, да се дати одевни предмет изврће на наличје и пегла се креће ПО том наличју. Не могу да схватим да се нешто пегла НА наличје.

Мислим да је ово више разговорно. На пример, окачити мајицу на лице/наличје – не качи се мајица ни на лице ни на наличје, већ на вешалицу, а са лицем/наличјем окренутим спреда, али тако нико неће рећи.

[Бруни]

Али, људи, не питамо се који све предлог можемо да употребимо, него шта је боље: пегати на наличју/наличје.

Ја сам овде, као и Дуја, за акузатив.

Ako je to pitanje, onda nijedno. Što se mene tiče.