Dekliniranje francuskih imena

[Бруни]

Поштовани,
 тренутно радим неку мини-енциклопедију и имам недоумицу у вези са деклинирањем француских презимена. Конкретни случајеви су: Иго, Дима и Дега.
 Господин Иван Клајн ми је послао своје тумачење које се, у највећој мери, поклапа са оним што сам и сâм применио. Молим за ваше мишљеље.

[Vukvuk]

Ako je akcenat na finalnom vokalu, onda on svakako mora biti deo osnove: Igo — Igoa, Dega — Degaa. U slučaju Dime, uobičajeno je  upravo tako: Dima — Dime — Dimi itd., iako bi u neku ruku i tu bilo pravilnije Dima — Dimaa — Dimau itd., jer je u francuskom akcenat uvek na poslednjem slogu.

[Duja]

Tako se uobičajilo i Emil Zola : Emilu Zoli. Pre pedeset i više godina strana imena smo daleko više "prevodili" ili prilagođavali našoj fonotaktici nego danas.

[J o e]

Золу макар зовемо Зо̀ла/Зо̏ла, а овај Дима-Диме-Дими често постане Ди́ма, као да је наш надимак. Зато ме нарочито нервира та деклинација.

[Father Jape]

Bogami meni je i Zola Zóla.

[Vukvuk]

Ja za to prvi put čujem.  Kod mene je Dȉma, Zȍla.