Dakle je svakako tekstualni konektor, kao i međutim, stoga…
Ali, za razliku od "klasičnih" veznika, ovi kontektori nemaju utvrđen položaj u rečenici. U tom smislu se približavaju rečeničnim prilozima / rečcama.
Takođe, međutim funkcioniše kao konektor samo između rečenica. Dakle se može upotrebiti i između jedinica manjih od rečenice (jedan mitski, romantični, dakle imaginarni svet), ali tu se još više vidi njegova razlika u odnosu na "klasične" veznike: kako interpretirati ovakvo dakle u smislu logičkih konektora? Za stoga bih rekao slično kao dakle.
S obzirom da ne uočavam jasnu razliku između tzv. rečeničnih priloga i rečci, a rečce su praktično kanta za sve reči koje ne pripadaju nijednoj drugoj kategoriji, i ja bih rekao da je dakle rečca, kao i međutim, stoga…, uprkos svih razlikama između njih.