Oprostite, ali ja vidim samo jedno batrganje da se pokaže neprihvatljivom sa neke pete strane reč (navodno ništa ne znači, nije imala kako da bude / nepravilno je izvedena itd.) koja se vama ne sviđa iz sasvim desetog razloga ("smrdi na" političku korektnost, nefiltriran uticaj engleskog, "pseudoučenost" itd.).
Ово, барем у мом случају, није (потпуно) тачно. На језик гледам прво с употребне, а онда и с естетске стране. При томе имам у виду и образовни просек нашег народа који се види из популационе статистике. Стога се увек залажем за крајњу једноставност у комуникацији стручњака и нестручњака, док истовремено признајем право стручњацима да међу собом причају како год хоће, макар и на чистом латинском (чувено Нушићево: "Volete irae collegue ad bibendum pivae?"). Стога не видим никакву потребу да се брачном пару, који је природну оплодњу већ пробао и којем то није успело, уместо вештачке оплодње (прости, свима разумљиви антоними: природно-вештачко) нуди "асистирана репродукција", или, како сам нашао на једном сајту неке београдске клинике, "артифицијелна инсеминација". Свака таква комуникација подвлачи асиметрију моћи и знања двеју страна, што у датој ситуацији не сме бити циљ, иако таква асиметрија објективно постоји.
У једном случају тражио сам да се назив обрасца "Сагласност на хоспитализацију", који пацијенти обавезно потписују код пријема на болничко лечење, тако и назове: "Пристанак на болничко лечење". Нисам се руководио анимозитетом према енглеском, него тиме, што знам ко се све прима на болничко лечење и тиме, што пацијенти не морају да знају шта значи "хоспитализација".
Што се тиче псеудоучености, под овим подразумевам све оне, који би хтели да се прикажу као познаваоци неке научне или псеудонаучне области. Они се најчешће крију управо иза неразумљивих израза, или израза који су наизглед разумљиви, али у суштини не значе ништа (чувена "негативна енергија", увек се насмејем кад то чујем). Псеудоученост не мора бити баш лоша, на пример, свако од нас воли да га сматрају стручњаком за нешто, то прија егу. Међутим, у јавној комуникацији псеудоученост је најчешће усмерена на стицање неке користи: "Центар за артифицијелну инсеминацију" има далеко веће шансе на комерцијални успех од "Завода за вештачку оплодњу". Лично се трудим да не паднем на то нагомилавање израза који кобајаги нешто значе и трудим се да укажем и другима на то.
У општем случају, нисам присталица теорија завере, јер сматрам да је све много приземније, тј да је употреба поменутих израза у највећој мери последица домаћих глупости и непознавања изражајних могућности матерњег језика. Велико је питање шта су "носиоци таквих појава" имали из српског током школовања. Погледајте само ко данас шта чита и колико, погледајте и чланке на ту тему, нпр.
http://lostonpurpose.blogspot.com/2006/02/do-we-live-in-post-literate-society.html . Такође погледајте "Фаренхајт 451", има тамо једна сцена где Монтаг "чита" књигу, тј стрип без речи. И коначно, погледајте Клајнове "Писце и писмењаке", прича о "Трећем програму".
