Можда би било занимљиво да се овде помене и чињеница да опсервацију (лат. ob ’преко, одозго’ + servare ’посматрати, чувати’) можемо да упоредимо са српским речима по-зор, упо-зоравати, об-зир, об-зор. Наравно, све то долази од ие. корена *ser- или старосл. зьрѣти, зьрѭ ’посматрати, гледати’ или, једноставније, у вези је са именицом зора (озарити, "озарило га сунце"; старосл. зарѩ), јер се тек у зору и након зоре ствари могу јасно видети. А опсерваторија је готово исто што и наша позорница (*обзорница). Отуда и глагол зрети (сазрети, оформити се), јер се биће може видети у својој пуноћи тек кад је зрело (као сунце које се "оформљује" у зору).