Pomoći ima nesvršeni parnjak pomagati, izgrađen po jednom uobičajenom šablonu. (Kratko o u dugo a, prezent na -am, ovde bez jotovanja osnove; kao ubosti-ubadati, stvoriti-stvarati, uklopiti-uklapati…) Imamo i prenemagati se kao još jedan uzor za upotrebu nesvršenog -magati, iako ne stoji naspram nikakvog svršenog "prenemoći se".
Razumno mi je reći da, kad bi smoći i uzmoći imali nesvršene parnjake, oni bi glasili "smagati" i "uzmagati". Ali ih (valjda) nemaju.
Ima li iznemoći nesvršeni parnjak? Ne znam da li je iznemagati igde dosad osvedočeno, ali mi deluje kao sasvim prirodan i ispravan glagol, koji se može bez oklevanja izgraditi na licu mesta kad ustreba. Tako bih rekao i domagati se, mada možda uz trunku oklevanja.
Za sam glagol moći ja doživljavam prezent mogu kao isključivo nesvršen, a mognem kao svršen. Oblike infinitivne osnove doživljavam kao dvovidne (tamo gde oba vida imaju smisla, razume se).
(Nemam pri ruci nikakvu literaturu za potvrdu, ovo je pretresanje iz glave.)