Да Бруни, слажем се са тобом да је посао лектора да исправља граматичке и правописне грешке у неком тексту али ме интересује порекло именица лектура и лекторисање. Како су оне заправо настале и да ли се равноправно употребљавају? Мени је лекторисање некако оправданије од лектуре, не знам. Да, чуо сам и за лектуру али за лектурисане тектове сам недавно први пут чуо и остао изненађен. Мислим, уколико се користи именица лектура онда и инфинитив лектурисати има неког смисла, зар не? Сходно овоме, текстови би могли да буду лектурисани? Мени ово заиста чудно звучи и навикао сам на то да су текстови лекторисани а не лектурисани па ме због тога интересује шта је правилно.