Тема је и правописна, али се најпре, рачунам, тиче прегласа о : е.
Знамо да именице м. р. на предњонепчани сугл. имају „меке“ наставке у инструменталу и дугој множини: орачем, коњем, пањеви, мачеви… (према очекиваном -ом). Пошто су и с, з (од палатализације) некад били меки овај промена се проширила и на основе на те сугласнике: мразеви, носеви, али је њихов број ограничен.
Слично је и са курс. Множина је (за све, верујем, природно) курсеви (то бележе и П10, Једнотомник, Шипка, К–Ш, ХЈП, с тим што П10 даје и „необ. курсови). Мене буни инструментал јд. Час ми је природно курсом, а час курсем. Једино Шипка то помиње (даје -ом). Ваљда би по аналогији са мраз, нос било и у инструменталу исто као и у множини.
Какво је ваше осећање?