У, пардон! Ја мис’ила биће довољно да разредим, па да свима све буде јасно… Извињавам се, нешто сам битно морала на брзину да завршим, па нисам овде стигла да будем прецизна.
Дакле, оно прво је Бил Брајсон. Тајни запис је пис’о Себастијан Бари, Последњу туру Грејем Свифт, а Озбиљне људе тамо неки Индијац. Ни за једнога од поменутих нисам била чула, али се испоставило да су симпатични. Ништа озбиљно (до потпуно неозбиљно), и даље ништа што изискује сувише концентрације.
Да, пардон, недавно сам прочитала и "Не идимо ноћас псима"
http://contemporarylit.about.com/od/memoir/fr/dogsTonight.htm.
Има још, само не могу свега да се сетим.
Имам ја и озбиљних књига код куће, да не мислите да сам тамо некака безвезе
, само ми се не читају озбиљне ствари. Више, брате, волем да се смејем док нешто читам него да се бедачим и бацам у филозофије над смислом живота. (Ниједна од наведених, да се разумемо, није нарочито далеко од смисла живота, само датоме прилази на позитиван начин.)
