„Kratko svedočanstvo ili priča o nekoj ličnosti ili događaju“, kaže Rečnik književnih termina T. Popović, „A[negodtu] odlikuju sažetost i oštroumnost, prikazivanje samo jednog junaka ili događaja. Zbog ovih osobina ona je blisko povezana sa novelom, koja se ponekad razvija iz a[negdote].“
Anegdota „ima rudimentarni narativni oblik“, piše Z. Lešić u Teoriji književnosti, „u njoj se obično govori o jednoj zgodi iz života neke istorijske ličnosti, zgodi koja je malo poznata, a vrijedna je da se pamti i prepričava, jer je neobična, smiješna ili poučna. Za nju se, u principu, pretpostavlja da je istinita, tako da onaj koji o njoj priča nema razloga da je odveć ’literarizuje’, pa je prenosi u sasvim kratkoj priči [itd.]“
