Отворени уред (Open Office) 3.2.1 на српском језику

[Шоми]

Овај бесплатни уредски пакет конкурент је Мајкрософтовом Офису. Можете га потпуно бесплатно преузети и користити на неограниченом броју рачунара, а доступан је за виндоуз, линукс, мекинтош и друге оперативне системе. Преузмите на овој страни, где ћете одабрати свој систем, архитектуру (32 или 64 бита), пуну инсталацију или само језички пакет:

http://sr.openoffice.org/preuzmi.html

[Stoundar]

A zar ne bi trebalo samo OpenOffice.org 3.2.1 на српском језику? U prevodu na zvaničnoj stranici ovo ime nije lokalizovano. Valjda ni Microsoftov ured ne dolazi u obzir.

[Шоми]

А што да на популаришемо мало то име (Отворени уред), иако можда није званично?

[Stoundar]

Zato što unosi nered u pravopis. U poglavlju o adaptaciji stranih imena stalno se govori o tome kako treba izbjegavati dublete kad god je moguće. Mislim da maksimalno možemo tolerisati Open ofis ili Openofis, radi promjene i lakšeg pisanja ćirilicom, ali bi i ovo trebalo izbjegavati u zvaničnim kontekstima ako se već izbjegava na glavnoj stranici.

[Бруни]

Izvini, Šomi, ali… Odakle ti pridev "uredski"? Zar ne bi bilo kancelarijski, ili urednički? Uredski prvi put čujem…  

Što se samog promovisanja tiče, slažem se sa Stoundarom. Pa već je poznat kao Open ofis (dakle, ni Oupen, kako bi bilo pravilno), što unositi zabunu i menjati…?

Ali, ne slažem se da treba izbegavati transkribovani oblik, jer ako Rusi mogu da pišu Кока кола, pa možemo i mi da transkribujemo, koliko god se gospoda pozivala na trademark i slične gluposti. Naš pravopis dozvoljava, štaviše, poželjna je transkripcija, i ne vidim zašto bismo mi sopstveni pravopis gušili radi nekih glupih zakona…

[Stoundar]

Open je višesložna riječ s izvornim slovom ’o’, dakle pravilno je Open.

[Бруни]

Open je višesložna riječ s izvornim slovom ’o’, dakle pravilno je Open.

Kako višesložna? O-pen? 

[Stoundar]

Open je višesložna riječ s izvornim slovom ’o’, dakle pravilno je Open.

Kako višesložna? O-pen? 

Upravo tako. Tačkom se odvajaju slogovi u IPA zapisu.

[Шоми]

Izvini, Šomi, ali… Odakle ti pridev "uredski"? Zar ne bi bilo kancelarijski, ili urednički? Uredski prvi put čujem…  

Од уред је управо уредски, уреднички је од уредник, а уредни уноси забуну, пошто је одр. вид м. р. придева уредан.

Ali, ne slažem se da treba izbegavati transkribovani oblik, jer ako Rusi mogu da pišu Кока кола, pa možemo i mi da transkribujemo, koliko god se gospoda pozivala na trademark i slične gluposti. Naš pravopis dozvoljava, štaviše, poželjna je transkripcija, i ne vidim zašto bismo mi sopstveni pravopis gušili radi nekih glupih zakona…

Баш зато и ударам контру, пошто ови <биииип> из тих великих компанија не дозвољавају да се име транскрибује (трт, а Руси могу), а и зато што се многи <биииииип> јављају кад прочитају Епл и ајфон како то „смешно звучи“ и „докле ћемо ми да идемо ван светских токова, кад цео свет пише тако-и-тако“ (?!? — ово последње; погледати коментаре на чланке о поменутим производима на Блицу).

Дакле, пишем и писаћу: Офис, Кроум; Гугл кроум, Мајкрософт офис; Гуглов Кроум, Мајкрософтов Офис — најчешће бирам прву иначицу, јер је поприлично јасно који и чији су то производи, а ако баш желим да нагласим, употребићу трећу. Транскрипцију само у званичном тексту (што би могли и ти који одржавају српске странице да примењују). Писање у оригиналу ме не занима ни у латиничком тексту, још мање у ћириличком (навешћу ипак изворне облике у загради, уколико је потребно).

[Stoundar]

Баш зато и ударам контру, пошто ови <биииип> из тих великих компанија не дозвољавају да се име транскрибује (трт, а Руси могу), а и зато што се многи <биииииип> јављају кад прочитају Епл и ајфон како то „смешно звучи“ и „докле ћемо ми да идемо ван светских токова, кад цео свет пише тако-и-тако“ (?!? — ово последње; погледати коментаре на чланке о поменутим производима на Блицу).

Ovako?

http://office.microsoft.com/ru-ru/
http://www.google.com/chrome?hl=ru
http://www.apple.com/ru/iphone/

ALI:

http://www.ikea.com/ru/
http://mcdonalds.ru/?ver=html

Mislim da i u ruskom može samo kada konkretna firma transkribuje svoj brend. Ja sam vidio informatičke tekstove na ruskom i u njima se sasvim slobodno koristi latinica za mnoge akronime i neadaptirana imena, dok se na srpskom često transkribuje po svaku cijenu, kao da se jedino tako može širiti upotreba ćirilice, a zapravo treba sasvim opušteno odmjeriti koliko je neki naziv prilagođen ćirilici, na osnovu kriterija koje je postavio Klajn u onom imejlu.

[Часлав Илић]

Ok, you win.

У чему тачно? Јер ја видим две Стоундарове оцене: да не треба да преведеш име програма ако то његови преводиоци већ нису урадили, и да не треба ни да транскрибујеш име програма ако то његови преводиоци већ нису урадили. С првом се углавном, мада не безусловно, слажем, а са другом….

[Stoundar]

Druga je ocjena da treba izbjegavati transkripciju ako se ne koristi u ćiriličkom srpskom tekstu na zvaničnoj stranici ili u zvaničnoj lokalizaciji, ali nisam siguran da je baš sasvim zabranjeno. Ipak smo u priručnicima vidjeli primjere Majkrosoft, vord, vindous… iako možda treba povući crtu između nekog programa i njegovog konkretnog izdanja. Ali, i prilikom transkripcije treba imati u vidu da nije svaki naziv pogodan za to u jezičkom smislu, pogotovu ako je glomazan i ako se ne mijenja po padežima. Recimo, može u Open ofisu, iz Open ofisa, ali ne vjerujem da se u praksi mijenja OpenOffice.org.

[Шоми]

Ok, you win.

У чему тачно?

Признао сам да је био у праву, да Руси не транскрибују све, како сам ја био рекао. Што се тиче употребе нетранскрибованих имена, понављам да ме не занимају ни у латиничком тексту (али да ћу навести изворни лик у загради или негде другде), још мање у ћириличком. Ако је неки назив гломазан, обично га Амери скрате или га људи већ знају некако скраћено, или са̑м састављач текста употреби неку скраћеницу (и нагласи да ју је употребио), тако да не видим неке нарочите потешкоће ни око тога.

[Часлав Илић]

Druga je ocjena da treba izbjegavati transkripciju ako se ne koristi u ćiriličkom srpskom tekstu na zvaničnoj stranici ili u zvaničnoj lokalizaciji […]

Да, то сам мислио под „ако његови преводиоци нису“, извини због непрецизног изражавања.

[…] ali nisam siguran da je baš sasvim zabranjeno.

А ја сам сасвим сигуран да није. Не видим чак ни како би то могло да се формулише као правило (причамо искључиво о Правопису, дабоме?).

[Stoundar]

Ok, you win.

У чему тачно?

Признао сам да је био у праву, да Руси не транскрибују све, како сам ја био рекао. Што се тиче употребе нетранскрибованих имена, понављам да ме не занимају ни у латиничком тексту (али да ћу навести изворни лик у загради или негде другде), још мање у ћириличком. Ако је неки назив гломазан, обично га Амери скрате или га људи већ знају некако скраћено, или са̑м састављач текста употреби неку скраћеницу (и нагласи да ју је употребио), тако да не видим неке нарочите потешкоће ни око тога.

Poteškoće mogu biti uglavnom pravne, a tražim da se provjerava ćirilički tekst jer iz njega jasno vidimo odnos firme prema transkripciji brenda — ne moramo razmišljati o tome da li se u tekstu piše izvorno samo zato što latinica ovo bolje podnosi. Naravno, ako transkribujemo u ćiriličkom tekstu, on se uvijek može presloviti u latinicu.

[…] ali nisam siguran da je baš sasvim zabranjeno.

А ја сам сасвим сигуран да није. Не видим чак ни како би то могло да се формулише као правило (причамо искључиво о Правопису, дабоме?).

Pa ne znam, ne bi bilo loše objaviti transkripcioni rječnik s poznatim nazivima softvera, čisto da se razjasni obrazac.