Ово је права енигма!! Нема
ни у једном речнику (РМС, РСЈ, ОР, ХЈП + нормативни приручници). Једино Оташевићев речник нових речи има
срцеломка — али то не значи ништа друго него да је он то негде нашао и записао, нема никакву нормативну вредност. Нема ни код Клајна у Творби. Витасов корпус има само два поготка за срц*лом*ц* — оба
срцоломац. На Гуглу има 460 резултата за
срцоломац, а 510 за
срцеломац.
Ја, лично, мислим да је боље са
-о-, пошто у том творбеном типу (сложено-суфиксална творба „именичка основа + спојни вокал + глаголска основа +
-ац”) све речи с меком именичком основом (осим
очевидац) имају спојник
-о-, и тамо где се очекује
-е-:
земљописац, птицоловац, змијоловац, свињогојац, коњогојац, пољод(ј)елац, земљод(ј)елац, земљодржац, коњоводац. Стога ми је логичније
срцоломац, нарочито што имамо у РМС и
срцобоља, срцолик и
срцопија (ова потоња реч и по творбеном моделу и по значењу умногом је слична нашој), а са
-е- само
срцепарајући. А и Балашевић каже
срцоломке у
Сину јединцу. [namig]
