Мислио сам да први пример делује мало општије, а други мало кокретније.
Имао сам (ту, ретку) срећу да упознам…
Оно прво је мало општије. Треба да путујем на одмор. Надам се да ћу имати среће са временом.
Okej, ako baš želimo da zvučimo opštije ili konkretnije, možemo izabrati onaj od ovih dvaju padeža kojim se to bolje postiže (i druge mogućnosti organizacije rečenice koje isto to obezbeđuju, npr. preformulaciju, ubacivanje zavisne klauze i sl.). Inače su oni sasvim zamenljivi — svaka rečenica može biti i "opštija" i "konkretnija", samo je stvar u tome šta od tog dvoga želimo reći; ili pak nekad nema čak ni te razlike između akuzativa i partitiva, pa su potpuno zamenljivi.
Dakle, istu stvar možemo reći i "konkretno",
Imao sam tu retku sreću da upoznam…, a možemo i "opštije",
Imao sam sreće da upoznam…; ili "konkretno",
Dosad mi je sve išlo od ruke, pa se nadam da ću imati i tu sreću da me i vreme posluži, i "opštije",
Nadam se da ću imati sreće….
Hoću da kažem — nema gramatičke razlike između akuzativa i partitiva, isto je rekli
imamo sreće ili
imamo sreću,
želeo bih jesti kajsija i
želeo bih jesti kajsije,
pijem vina i
pijem vino itd. Jedino se blaga semantička razlika u kategoriji određenosti može katkad pronaći, a u zavisnosti i od toga kako formulišemo rečenicu, odnosno kakvu misao želimo iskazati ("opštiju" ili "konkretniju"). Pri tome, svaka rečenica (svaka jedna ista rečenica) može se tako formulisati da bude i "opštija" i "konkretnija" (s tim što to nije samo do izbora padeža nego i do organizacije i drugih rečeničnih elemenata), a na kontekstu jeste koju ćemo od dveju varijanata formulacije čitave misli odabrati.
Ako si i ti to tako isprva mislio time što si pomenuo razliku u kontekstu, onda oprosti.
Delovalo mi je kao da jasno razgraničavaš upotrebu akuzativa od upotrebe partitiva, ali oni se ne mogu na taj način isključivo razgraničiti; zato sam hteo pokazati kako oba tvoja primera mogu jednako biti gramatični i s drugim padežom. I jedan i drugi su padeži pravog objekta u najvećem broju slučajeva apsolutno zamenljivi, a da to ne naruši niti gramatičnost niti smisao rečenice. Jedino ponekad kontekst može odrediti izbor jednoga od ovih dvaju padeža, vođen blagom semantičkom markiranošću akuzativa prema partitivu u kategoriji određenosti, ali onda i čitava rečenica trpi izvesne promene u organizaciji i drugih svojih elemenata, što vidimo i na ovim našim primerima (u kojima preformulišući tvoje rečenice s partitivom, tako da na njegovom mestu upotrebim akuzativ, ja uz njega onda stavljam i neke druge dopune, time mu pojačavajući semantičku određenost
).
