Пре свега, први део грчке сложенице мора имати з (интервокалско сигма, као филозофија): мизо-.
Речници бележе облике мизогѝнија ’мржња према женама’ (парафразирам дефиницију) и мизо̀гӣн-мизоги́на ’онај који мрзи жене’. Придев се нигде не помиње. Колико видех, на именице на -ија обично долази суфикс -ич(а)н ако придев означава особину (маничан, ироничан, летаргичан…), а -ски/-они ако означава припадност или сл. Мада и аломорф -∅ суфикса -(а)н (реализује се кад се основа завршава на -н) има ту смисла: мизо̀гин, -а, -о, као франкофоне (земље) према франкофонија.
Треба погледати детаљније код Клајна у Творби.