Хм, у праву си за Војводину, а сад сам се замислио, јер ми докторка и професорка мало неуобичајено звуче. Мислим, користе се понекад, али угавном су докторица и професорица. За професорицу ми је и логичан наставак васпитачица → учитељица → наставница → професорица. Исто тако и нпр. директорица, шефовица итд.
А, људи, што су ми рогобатне ове родне сензитивизације страних речи које нам у мушком роду долазе неизмењене… Као да је неко решио да за професије психолога, биолога и психијатра уведе мушке називе психоложник, биологиста или психијатрик.
Што Дуја помену, четница би некако било по логици, али се та реч не користи, требало би је увести, а на прву лопту звучи без везе. У чешком, на пример, реч четник значи жандарм, полицајац, и тамо баш имају речи четник и четница за жандаре.
Мало је комично… Сви се сећамо (ваљда?) Луја Де Фина и „Жандарма из Сан Тропеа“. Видео сам чешке омоте ДВД-издања жанда́ра и свугде је уписан као „четник“.
Усташа је етимолошки устаник. Усташки покрети и усташке чете нису везани искључиво за Други светски рат (као ни четници, уосталом), већ се ради о нечему што је током претходних 200 година постојало од Шумадије до Далмације. Усташке чете и усташе, тим речима, били су борци-добровољци из Србије током српско-турских ратова у 19. веку.
Знам за само једну жену, припадницу четничких јединица, али као за инат она је називана равногорком, никако јој нису уплели оно „четник“ у звање. Постоји аугментатив и пејоратив„четникуша“, али и он се односи на нешто друго и није део ове приче.
У духу савремених београдског и загребачког стандарда, рекао бих као и Боло, истим нагласком: уста̀шица и че̏тникиња. Мада би могло и у̏сташкиња.