Аутор тема: Корона вирус, корона-вирус или коронавирус  (Прочитано 13072 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Жиле

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 13
  • Говорим: енглески, француски, руски
  • Родно место: Власотинце
    • Српски ми је матерњи језик
У таблоидима и другим медијима срећу се свакојаки облици. Негде се наводи корона вирус, негде коронавирус, а на појединим веб-сајтовима се помиње и облик са цртицом (корона-вирус).

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3830741/.html Пронашао сам овде да је исправно корона вирус, али свакако вреди „продискутовати” на ову тему.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.437
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
У праву си, још се писани медији нису договорили: http://www.politika.rs/scc/clanak/447243/Strah-od-koronavirusa-izazvao-rasizam-i-ksenofobiju-na-Zapadu

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Хехе, на истом том РТС-у други лектор „прописује“ спојено: коронавирус. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2945/smatracnica/3822342/prvi-slucajevi-koronavirusa-zabelezeni-u-srpskom-jeziku.html

Мислим, обома су аргументи тачни, ал’ што воли лектор – по угледу на наше правописце и одбораше – да пресече преко колена, то је чудо… Мада Мирјана Блажић и није баш пресекла, јер и за полусложеничко писање каже да је „срећно решење“. :-/

Кад смо код аргумената, натегнуто је да корона гради изведенице, јер коронаран према себи нема именицу која значи ’мрежа крвних судова’. Друго, нисам сигуран да је „у духу језика“ рећи вирус корона – то просто није његово „име“, како се она изразила. Као што пароброд није брод па̏ра, већ брод на пару. И треће, за разлику од еболе а налик ротавирусу, никада се овај вирус не именује самостално корона, већ увек уз надређену именицу.

Чуди ме да двоје лектора нису, цитиравши Правопис, мало прогуглали, јер би нашли бар још три слична примера (последња два по топониму, као ебола), која би им можда пружила још коју смерницу:
  • папилома*вирус
  • ханта*вирус
  • саби(ј)а*вирус
« Последња измена: 6. 02. 2020. у 20.46 J o e »

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.437
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Ово ми је стигло на мејл:  http://jezikofil.rs/koronavirusi/

Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 414
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Какав је тренутни статус попридјевљених именица, да ли је то и даље у "норми под лупом"?

Ван мреже Бојан Башић

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 258

Ван мреже Nedda

  • Члан
  • ***
  • Поруке: 137
    • Српски ми је матерњи језик
I dalje ne shvatam ko je u pravu, tj. za koju varijantu se odlučiti.

Ван мреже Жиле

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 13
  • Говорим: енглески, француски, руски
  • Родно место: Власотинце
    • Српски ми је матерњи језик
Таман се зарадовах да је коначно коронавирус(и), кад оно… Ух  [bonk]

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Evo (možda neočekivanog) obrta: http://www.ossj.rs/odluke-i-saopstenja/pisanje-naziva-jednog-virusa/
Што се мене тиче, јесте неочекиван. И сами су написали да је то тип вируса. У главу ми се урезало оно што је Џо једном поменуо, а то је опозиција каквоћа : којина. По њој би ваљда требало корона вирус (ако занемаримо варијанту са спојеним писањем). Заправо су тек данас именовали ову врсту коронавируса — COVID-19.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
По потпису без означавања улоге у стварању одлуке, којег на другим таквим документима нема, делује као да је то одлучио сам Танасић. Већ њена форма – понављања реченог, графичко неразликовање метајезика од примера, типографске грешке  – наводи на помисао да је писана збрда-здола. А да о томе што су пословично агилни па су се јавили када су сви већ стекли језичку навику и добили (опречне) лекторске и језикофилске препоруке – и не говоримо.

Отуд ће свако паметан рећи ово:
I dalje ne shvatam ko je u pravu, tj. za koju varijantu se odlučiti.

Али одлука је спорна и у својој суштини. Корона није име вируса, макар судећи по досадашњој употреби. За разлику од свих других примера које тако „вешто“ предочава Танасић, ова реч се – и иначе, али посебно у овом споју – не употребљава самостално. Је ли где објављено да се људи разболевају од короне? Тако би неинтуитивно било рећи вирус рота, за разлику од еболе која се употребљавала самостално и стога заслуживала могућност мењања позиције.

(Да се боље разуме моје неповерење у председника Одбора. Ако се сећате, то је човек који је у Политици у ауторском чланку написао нешто у стилу: волели бисмо ми да допустимо укорењене облике као требали, за то има пуно разлога, али нажалост норма то не дозвољава. [iznenadjen] [iznenadjen] На такве научне громаде треба пустити Каповића и слурповце.)

У главу ми се урезало оно што је Џо једном поменуо, а то је опозиција каквоћа : којина. По њој би ваљда требало корона вирус (ако занемаримо варијанту са спојеним писањем).

Зар сам ту опозицију доводио у везу са спојеним писањем? Сад ми то, овако без примера, не делује логично.
« Последња измена: 12. 02. 2020. у 09.15 J o e »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Зар сам ту опозицију доводио у везу са спојеним писањем? Сад ми то, овако без примера, не делује логично.
Ниси, ниси. Мислио сам искључиво на положај ужег појма.

(Мени већ дуже време нема дугмета за лајковање.  [ccc])

Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 414
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Evo (možda neočekivanog) obrta: http://www.ossj.rs/odluke-i-saopstenja/pisanje-naziva-jednog-virusa/
Па ништа ме не може зачудити што долази од мог старог професора Срета. Човјек је легенда.

Значи да је ипак он сврстао ово у попридјевљене именице и овим очито побија оно што је правопис у некој мјери био дозволио.

Е сад, скроз је друга ствар што овај вирус вјероватно не би требало да се сврста у попридјевљене именице.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Значи да је ипак он сврстао ово у попридјевљене именице и овим очито побија оно што је правопис у некој мјери био дозволио.

Како то мислиш? Управо је човек рекао да је атрибутив, чим га смешта иза именице. Придев би био атрибут и типично би стајао испред.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Читам поново „легендину“ аргументацију. Почетна премиса је ово:

Цитат
Наиме, ова конструкција у српском језику потпада под атрибутивне конструкције

Само, ко каже да је она тачна? Нема доказа, нема ничега – само „мишљење“ (ипак није одлука).

Ван мреже Бојан Башић

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 258
…наводи на помисао да је писана збрда-здола. А да о томе што су пословично агилни…

E, jesi neskroman, pa kako može istovremeno da bude agilno i da ne bude zbrda-zdola? To je međusobno kontradiktorno, može samo jedno od ta dva, ili eventualno nijedno (kao u ovom primeru). :D

Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 414
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Како то мислиш? Управо је човек рекао да је атрибутив, чим га смешта иза именице. Придев би био атрибут и типично би стајао испред.
Па мислим да је сврстао варијанту коронавирус у попридјевљене именице.

Ван мреже Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 445
Па ништа ме не може зачудити што долази од мог старог професора Срета. Човјек је легенда.
I meni je predavao i slavno se blamirao, tako da ne me uopšte ne iznenađuje što je tu gde jeste u ovom društvu i u ovakvom sistemu.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Па мислим да је сврстао варијанту коронавирус у попридјевљене именице.

А говори ли ишта из текста у прилог том мишљењу? Ја заиста не видим ни словце. Човек све време говори о односу између две именице.

Али хвала ти што си ме натерао да још једном погледам сочињеније и уочим још једну велику грешку. Текст је толико вишеслојан…  [lol] Дакле, човек преко колена пресеца да је у питању атрибутивна конструкција, „само“ и не уме баш да одреди шта је атрибутив. Иако каже да је корона тип вируса и да се појмови ређају од ширег ка ужем значењу (што одговара првој групи атрибутива из Поповићеве класификације, тип птица селица), он тврди да је атрибутив реч вирус. [kuku]

Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 414
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Па ако је оцијенио да треба вирус корона, а одбацује варијанту коронавирус, ја сам извукао такав закључак.

Срето се мало заиграо.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Осим што се још ништа није усталило од понуђених начина писања, рекао бих да се све чешће чује самостално корона, што раније није било, тако да Срети и без заслуге ствари иду наруку.

Али у међувремену се јавила недоумица: Ковид-19 или ковид-19 (плус варијанте без цртице, плус варијанте без транскрибовања), затим од ковида-19, од Ковида 19, од Ковид-19 и томе слично.

И још, као главно: шта је вирус а шта болест коју он узрокује? Редовно се јавља: од вируса Ковид-19, што није фактички тачно (а неки паметни српски прескриптивиста би смислио да је и плеонастично).

Но, сад већ постаје неумесно ситничарити о томе.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Да, било је и очекивано да ће се, због језичке економије, користити самостално, посебно код младих. Такође, све чешће на медијима чујем вирус корона, а раније је било непостојеће. Послушали Срета.

И СЗО избегава SARS-CoV-2 као назив вируса. То тек, на пример, не бих транскрибовао.

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 47
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
Neki od argumenata u ovim člancima su baš bezvezni.

„Али нећемо писати корона-вирус јер би због цртице могло да се помисли да је облик корона настао скраћењем придева коронарни, који се односи на артерије око срца.

А овај вирус не напада срце већ органе за дисање.”

Pridev sa značenjem koji je u obliku krune/venca ili koji je u vezi s oblikom krune/venca je koronalni, ne koronarni. Koronarni je isto izveden od corōna, ali je to specijalizovani terminološki pridev.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Pridev sa značenjem koji je u obliku krune/venca ili koji je u vezi s oblikom krune/venca je koronalni, ne koronarni. Koronarni je isto izveden od corōna, ali je to specijalizovani terminološki pridev.

Не знам где си нашао потврде за такву дистинкцију. Речници углавном немају те придеве, на ХЈП су оба терминолошка значења, а код Клајна и Шипке само коронаран. Ни у латинском нема те разлике.

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 47
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
Не знам где си нашао потврде за такву дистинкцију. Речници углавном немају те придеве, на ХЈП су оба терминолошка значења, а код Клајна и Шипке само коронаран. Ни у латинском нема те разлике.

E, izvini, nisam video (ne ulazim nikad na taj mejl kojim sam prijavljen ovde). Ima u SANU: „kȍronārnī, -ā, -ō koji se odnosi na krvotok srca, srčanog mišića”, naspram „kȍronālnī, -ā, -ō koji je u obliku korone, venca, venačni”. Ova navedena značenja su jedina; dakle SANU i ne pominje fonetsko značenje za koronalni koje je na HJP.
« Последња измена: 16. 04. 2020. у 06.42 Esquivalience »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Али у истом РСАНУ ћеш под коронарни наћи веначнивеначни судови, и то у два од три примера. Под коронални је пример коронална израстао, који данас ништа не значи и који се, колико потражих на Гуглу, и не користи. Не кажем да дистинкције никако нема (постоји коронални шав, коронална експлозија, па и лингвистичко коронални глас), него да РСАНУ о њој не сведочи недвосмислено.
« Последња измена: 16. 04. 2020. у 17.31 J o e »

Ван мреже Esquivalience

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 47
  • Говорим: English
    • Српски ми је матерњи језик
     Ja (igrom slučaja) stalno viđam oba termina već godinama, i tako sam usvojio razliku (koronarni nikad kad sam ga ja viđao nije značilo venačni ili oblika krune u opštem smislu), pa kad sam gledao u SANU, nisam ni video primere, niti sam posebno razmišljao o ovome (moram da priznam). Jesu malo čudni. Ali bez obzira na to, ja drugačije shvatam ove primere iz SANU; meni u njima to venačni nije samostalno, već je u okviru terminološke sintagme („složene lekseme”, kako li se već naziva) koja glasi venačni sud. Tako nekako. Jer ovaj prvi primer u stvari kaže „koronarni sudovi (venačni sudovi)”. Ja to shvatam kao alternativni termin („prevod-termin”), pa mi koronarni nikako ne znači venačni, već… venačnosudovni. Jer se javlja samo u jednom terminološkom kontekstu. A specifikovanje svih ostalih termina značenjem u vezi s krunom ili oblikom krune uvek se vrši ovim koronalni, čak i u medicini (tj. to je moj utisak).
     Mada jeste maglovito. Ipak je maglovito. Mada ja osećam baš baš snažnu razliku.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Једна од варијанти која се такође јавила, и међу лекарима, јесте вирус короне. Такав апозитивни генитив ми је увек у српском мало необичан, али кад може у енглеском…
« Последња измена: 15. 05. 2020. у 09.20 J o e »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Али у међувремену се јавила недоумица: Ковид-19 или ковид-19 (плус варијанте без цртице, плус варијанте без транскрибовања), затим од ковида-19, од Ковида 19, од Ковид-19 и томе слично.
Заборавио си КОВИД-19.

Не видим разлог за велико слово у транскрибованим варијантама (ковид-19 као сида, богиње, ебола, шизофренија…). Клајн је у овом чланку написао ковид 19. :fuj to: Да ли би исто тако и сарс ков 2?
Лично сам за оригинал COVID-19, нема простора за грешку.

Једна од варијанти која се такође јавила, и међу лекарима, јесте вирус короне. Такав апозитивни генитив ми је увек у српском мало необичан, али кад може у енглеском…
Да, као вирус еболе.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Да, као вирус еболе.
Сад тек сазнајем да је вирус назван по реци у некадашњем Заиру. Зар не би онда требало вирус Ебола ум. ебола вирус, као вирус Западног Нила? Болест је, претпостављам, у реду писати малим словом, као заједничке именице настале од властитих имена: рендген, сендвич, јапанке, далматинац, смрдљиви мартин
« Последња измена: 1. 10. 2020. у 17.28 Rancher »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Заборавио си КОВИД-19.

Па заједничке именице обично не остављамо у верзалу. (Можда си био ироничан.)

Клајн је у овом чланку написао ковид 19. :fuj to: Да ли би исто тако и сарс ков 2?

Што тако? Па та цртица је заиста камен спотицања, а и није недвосмислено решена у Правопису. Како ћеш деклинирати, од ковида-19? Сарс ков 2 није лексикализовано, не може се поредити.

Лично сам за оригинал COVID-19, нема простора за грешку.

Само што оптерећује текст: и при куцању и при читању. А и није, кажем, уобичајено остављати заједничке именице у изворном лику. Мада, то је категорија на међи, као што латинска имена пишемо великим словом.

Сад тек сазнајем да је вирус назван по реци у некадашњем Заиру. Зар не би онда требало вирус Ебола ум. ебола вирус, као вирус западног Нила? Болест је, претпостављам, у реду писати малим словом, као заједничке именице настале од властитих имена: рендген, сендвич, јапанке, далматинац, смрдљиви мартин

Све је то тачно, само просечни говорник српског, па и енглеског језика нема представу да је Ебола властито име. Сети се прописа да вишечлана страна географска имена пишемо свим великим почетним словима будући да немамо могућност да за сваку планину или реку на свету сазнамо је ли неки члан њеног назива властито име.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Па заједничке именице обично не остављамо у верзалу. (Можда си био ироничан.)
Не, виђао сам и такво писање у медијима.

Како ћеш деклинирати, од ковида-19?
Тако. [pardon] Није сјајно, али нисам за уклањање цртице из изворног израза.

Сарс ков 2 није лексикализовано, не може се поредити.
Да, то си у праву. Али ако бих SARS-CoV-2 писао у оригиналу у неком тексту, онда ни COVID-19 не бих транскрибовао. Не волим недоследност. Проблем је само што мора ближа одредница испред, попут болест, вирусна инфекција и сл.
Што се мене тиче, најбоље би било као у руском од COVID-19, па мењати по падежима у говору, као што то чинимо за редне бројеве. Избегло би се толико незграпности, али би се отежало читање. :gica:

А и није, кажем, уобичајено остављати заједничке именице у изворном лику.
Мислим да полако постаје уобичајено, бар у информатичким текстовима. У њима не могу да замислим пи-си, це-де (или, не дај боже, писи, цеде), да не помињем друге силне акрониме. Многи се намрште чак и кад морају да транскрибују WC.

Све је то тачно, само просечни говорник српског, па и енглеског језика нема представу да је Ебола властито име. Сети се прописа да вишечлана страна географска имена пишемо свим великим почетним словима будући да немамо могућност да за сваку планину или реку на свету сазнамо је ли неки члан њеног назива властито име.
Истина, нисам ни ја знао до пре пар дана. Треба ли ипак на Википедији вирус писати великим словом (вирус Ебола), као што то раде Руси? У чланку се објашњава да је име добио по реци. Или сматрати назив болести заједничком именицом која је настала од властите*, па онда и вирус писати малим словом у апозитивном генитиву? То ми једино логично; ебола вирус, а посебно вирус ебола, не пију ми воду због овог сазнања.

Шта велиш, Џо, о овом цитату (мој болд):

Наиме, постојећи приручници још увек не пишу o овом типу вируса, али се придржавају правила које се примењује и у научној терминологији, а то је да се спојено пишу називи групе вируса (нпр. рабдовируси, реовируси, ретровируси и сл.), а одвојено уколико се ради о вирусу болести коју он изазива (нпр. ХИВ вирус / вирус ХИВ-а, ебола вирус / вирус еболе, рубеола вирус / вирус рубеоле и сл.).
Није ли се Срето управо против тога борио? :D Она и не помиње атрибутивне варијанте.

*Има ли посебан назив за овакве именице? Епоним је нешто друго.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Поводом писања апелатива. Непреврело стање у писању медија, као ни ретке рашчитане скраћенице попут пи(-)си не могу нам бити недвосмислени показатељи. Уопште, та категорија (скраћенице као апелативи) толико је малобројна да је природно што нема никакве постојаности. – Узгред, ни PC, CD, WC нису добра и лака решења у ћириличком тексту, посебно због словне хомонимије у примерима као PC.

Поводом цртице. Она по природи изражава сраслост и несамосталност прве саставнице. Ако се деклинира, није несамостална. Не знам што бисмо на силу у општи правопис гурали нешто што је одлика социолекта. За доследност си у праву.

Поводом еболе. Вирус би се могао писати великим словом у синтагми вирус Еболе, али би то био присвојни генитив (као вирус западног Нила) – ако прихватимо да је нормално за сваки нови појам копати по енциклопедијама и интернету док се не утврди порекло. Ја из лекторског искуства знам колико је то мукотрпан посао, али много више од тога јалов, јер – и кад сазнаш – то не значи много, будући да језичка навика носи превагу над фактичком егзактношћу. Еболавирус / ебола вирус / вирус ебола морало би бити малим словом. (Апозитивни генитив није нарочито својствен српском, не бих га никад промовисао у терминологији.)

Поводом Језикофила. Та жена је хаос. Много хтела, много започела. ХИВ није назив болести, еболавирус је група вируса итд. итд. (Уз то, добри прескриптивисти као њена колегиница Р. Стијовић строго забрањују таутолошко ХИВ вирус, СМС порука, па ме чуди како је она ту лекцију пропустила.)

У начелу, ја не бих у нестручном језику инсистирао на периферним стварима: за ознаку вируса или болести је довољно корона или ковид (чак и комутабилно), а лекари то могу у стручним текстовима, које ионако пишу латиницом, означавати комбинованим великим и малим словима, цртицама, спојено, одвојено, без много бриге о општем правопису. То је као начин писања H2O – шта јавност брига како хемичари стручно евидентирају једињења? И даље, што би се при сваком именовању у општем језику морало знати да ли мислимо на врсту вируса, групу, сој или породицу, да ли је изолован ’19, ’20 или ’21. године. За већину једнако опасних болести то не знамо, зашто би се корона ту издвајала? (Додуше, ни то није тешко претпоставити – зато што нам информације о њој стижу из медија, а они имају ту незахвалну улогу да преносе – нажалост, не чак ни критички – илити препричавају оно што чују/виде од лекара. И тако се укрсте инстанце. Мени је оволико дилема око једног имена у рангу недоумица да ли да пишемо хадвао, ха-два-о, ха2о, Ха2О – немојмо мешати бабе и жабе.)

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Поводом цртице. Она по природи изражава сраслост и несамосталност прве саставнице. Ако се деклинира, није несамостална.
Цртицу сам сматрао као чисто стилистичко решење за које се СЗО одлучила, нисам размишљао да л’ има икакву функцију код нас. :like:

Поводом еболе. Вирус би се могао писати великим словом у синтагми вирус Еболе, али би то био присвојни генитив (као вирус западног Нила) – ако прихватимо да је нормално за сваки нови појам копати по енциклопедијама и интернету док се не утврди порекло.
Хвала. Питам пошто сам на Википедији хтео да разграничим род вируса (еболавируси) и његову врсту која се прво појавила (заирски еболавирус, односно само вирус ЕболеEBOV). Муку су мучили како да именују.

За већину једнако опасних болести то не знамо, зашто би се корона ту издвајала?
Имаш право. Сад ми паде на памет ХИВ-1, на који углавном помислимо кад причамо о ХИВ-у, па га нико тако не преноси.

Ако сам добро разумео, ти си за атрибутивне конструкције? Дакле, грозница денга, грозница ласа (поред грозница Ласе), хеморагијска грозница ебола (или еболска хеморагијска грозница као марбуршка) наместо денга грозница, ласа грозница…?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Ако сам добро разумео, ти си за атрибутивне конструкције? Дакле, грозница денга, грозница ласа (поред грозница Ласе), хеморагијска грозница ебола (или еболска хеморагијска грозница као марбуршка) наместо денга грозница, ласа грозница…?

Па и нисам баш. На енглеском Lassa fever може значити и грозница (из) Ласе и грозница (по имену) ласа, дакле и порекло болести и њено име (упоредимо то с оним непреводивим енглеским универзитетским титулама, као XY professor). Утолико и наше ласа грозница – када су нам се уши већ навикле на фемили пакете и сличне енглеске конструкције – може да значи и једно и друго или нешто између (тип, врсту). И зато ми покушаји да се то међузначење на силу одреди правописом (као грозница Ласе и грозница ласа) нису блиски. Дакле, само из тог разлога ми је – поред језичке навике оних који се тиме баве, ако постоји – боље ласа грозница.  (Наравно, и из жеље да контрирам председнику Одбора за стандардизацију, који овој теми није посветио ни десетину нашег времена и енергије, а који је стигао да срочи – и то пост фестум – ону „речиту“ одлуку.) Марбуршка, еболска грозница решава нешто од проблема, али је очито непримењиво у већини примера и опет најпре везано за присвојно или аблативно значење.

Џејп нек ме исправи ако криво тумачим енглеску синтаксу.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Марбуршка, еболска грозница решава нешто од проблема, али је очито непримењиво у већини примера и опет најпре везано за присвојно или аблативно значење.
Мислиш на учесталост ових синтагми? Добро, ту ћемо се сложити да је самостално ебола чешће, за марбург већ не знам. А зашто је битно да осликава сва значења из оригинала?

Ласа и денга грозница су ми океј (премда се денга користи самостално, што ваљда иде у прилог грозници денга), али чисто сумњам да бих спонтано рекао марбург грозница / марбург вирусна болест и сл. Ваљда јер је реч прозирнија, па ми се ту присвојни придев сам намеће. Мада бих исто тако и бурули чир и кјасанур шумска болест пребацио у присвојне, као лајмска болест. Ту су и вируси пумала, хантан, син номбре

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Не, не кажем ништа против марбуршка грозница, то је ваљда укорењено, него мислим да тешко може бити прави модел. Лако је сковати: лајмски, еболски, хантански, пумалски, али шта са ласо, денга, син номбре – и онда долазимо до оне недоследности.

А зашто је битно да осликава сва значења из оригинала?

Зато што су нам та значења доступна кроз познавање енглеског језика (и активно примењивање у српској синтакси!) и што у преводу који осветљава само један њихов аспект осећамо недостатак. Да није то баш то. Осећа се да је неко посрбљивао, а то данас није популарно, јер се све преузима дословно. Да не понављам популарна рекцијска замешатељства као инсулин резистентни дијабетес. Наравно да је вишеструко „српскије“ рећи еболска грозница, али је питање колико то одговара језичком осећању образованог говорника нашег језика, па самим тим и колико је заиста „српско“.

И још ово апропо присвојности – званична норма налаже употребу генитива код синтагми, а придева код једночланих израза (Лазина кућа – кућа Лазе Перића), па би и то донекле могло ићи против вируса Еболе. А згодно је и што -ски нема само присвојно значење, већ може значити и врсту.
« Последња измена: 1. 10. 2020. у 09.12 J o e »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Да, схватам. И мени се осећај буни против положаја ужег појма у грозница денга и грозница ебола — као што кажеш, осећа се да је на силу посрбљено — али исто тако ми шкрипе и вишечлане синтагме с ужим појмом испред, попут ебола хеморагијска грозница.
Ако бисмо строго гледали норму и занемарили губитак значења из оригинала, тако би било једино стандардно јер се обе речи користе самостално? Или се може пронаћи оправдање и за денга грозницу?

И још ово апропо присвојности – званична норма налаже употребу генитива код синтагми, а придева код једночланих израза (Лазина кућа – кућа Лазе Перића), па би и то донекле могло ићи против вируса Еболе. А згодно је и што -ски нема само присвојно значење, већ може значити и врсту.
Хм, онда еболски вирус. И овај други је комотно могао бити западнонилски. Требало ми је неко разграничење, пошто су у истом чланку и група вируса и најпознатија врста.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Ако бисмо строго гледали норму и занемарили губитак значења из оригинала, тако би било једино стандардно јер се обе речи користе самостално? Или се може пронаћи оправдање и за денга грозницу?

Наравно, т. 86 Правописа даје силу таквих примера.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.231
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Онда баш и не видим предност грознице денга; навео си аргументе за денга грозницу, при том се одлично уклапа у т. 86в. Проблематичне су једино конструкције са више од два члана. Мада би ту могло и хеморагијска денга грозница.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Ни ја не видим.

Мада би ту могло и хеморагијска денга грозница.

Управо тако.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.218
Овде смо се дотицали Срете Штете, па да приложим читуљу коју је срочио о пок. Клајну. Одбор који сам негира своје небитно постојање.

Тагови: